Prosvetni glasnik

334

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и виђење пеге мора закаенити за што од прилике износи 2 дана. Према томе кад се ово одузме од привидног окретања, које траје 27'/, д I дана, имамо 25 1 /. 2 дана за окретање сунчево *' 5 око осе. Ио Бошкокићу треба 1'/ 4 дана да се пређедук V, V,,. Но свакако овде се њему као и другим астрономима, који су се бавили испитивањем сунтаних пега и израчунавањем сунчеве ротације, може навести у оправдање грешака при њпховом израчунавању, то што је тешко и данас, а некмо ли онда, уочавање праћења какве пеге, јер пеге (<31 2.) сунчеве, које су једини ослондц за израчунавања ротације, немају све једнаку брзину при кретању, што ће рећи да има још каквог узрока а ни.је само сунчева ротација што причињава њихово окретање. Још нам остаје да оценимо неколике радове Бошковићеве из астрономије и метеорологије, који више имају историјске вредности но научне. Из тих ћу разлога бити врло кратак у њиховом прегледу. Тако Бошковић се занимао са корекцијом елемената планете Венере. Но овде му радови нису Бог зна колико значајни. Тешкоћа овог рачунања лежала јејош у несавршеним аналитичким методама, које су полазне од трећег Кеплеровог закона само. Ово пнтање за време Бошковића још није било рашчишћено и ми га налазимо решено тек у години 1810 од Бпнјсшш. Чувеније дело Бошковићево, не толико по оригиналним мислима у њему, колико по каквоћи облика у коме је изеео неколике астрономске истине, био је његов чувени спис Ве зоНз ас 1ииае (Мес1:Љи8. У овом делу, где је главно опевање помрачења месеца, види се она главна особина Бошковићева духа, а то је јасно и прецизно излагање научних истина, што је само својствено великим умовима, какав беше Бошковић. Ово дело има 5508 хексаметара, а издао га је Бошковић у Лондону 1760 године. У овом иначе прекрасном спеву он указују на многе интересне ствари, које су драгоцене астрономима, а које се опажају приликом сунчевог помрачења. Овде нам скреће пажњу на кружан облик сенке при месечевом помрачењу, што служи као доказ о округлини земље. Тумачи протуберансе атмосФере сунчеве и др. што се по најбоље може приликом ових појава запазити. Но у овом последњем тумачењу дал.еко је од данашњег научног тумачења истих Феномена. У песми овој показује методе и начине којима се одређују и предвиђају ове појаве, као и то која су места и кад најзгоднија за њихово посматрање. У своме спису спомиње чувене Далматинце, какав беше кардинал Валентин, Мартин Геталдић, за кога каже ш1ег §еоше1газ се1е!)гет Шо 1рзо 1отроге, дио поМПззЈта 1аси11аз а раисЈз ас1тос1ит ехсо1е1>а1иг, Стјепана Градића,