Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

335

Балдурића, Стаја, Кудића, који су се одликовали као државници иди наутари. Још имамо да споменехо његово дело о атмосвери месечевој, које је изашло у Бечу годнне 1766. У овом делу Бошковић напомиње главне тачке полазне у теоријама астрономским, о природи месечеве атмосвере и лепо износи, како би морали опазити еФекат ове иојаве при окултацији месечевој, чега до данас није било, према томе мора бити атмосвере, само је по густини много различитија од наше. Бошковић иначе вешт теоретичар у оптици изведе законе нреламања зракова, кад би месечева атмосвера била ове исте густине и ирироде каква је наша. До своје хипотезе да^ли на месецу има атмосвере, дошао је Бошковић по неједнаком освет.Ђењу брегова месечевих. По њему би ова атмосвера била налик на нашу воду само опет много прозрачнија од ње. Но ово питање данас је решено у астрономији и зна се да на месецу не може бити ннкакве атмосвере, и као полазна тачка данашњој астрономији сдужи тако исто примењено преламање зракова од звезда при месечевом окултовању. Но његово тумачење да на месецу постоји нека врста атмосвере није га одвела до заблуде да се та атмосвера пружа као и земска далеко над површином месечевом. Ово се види из тога што устаје против доказивања Ен1ег-ова о егзистенцији такве атмосвере. Понајзначајнији рад на пољу астрономије јесте онај од године 1756, који је у Риму изашао под насловом 1)е шаедиаШаИћиз ^иаз 8а1игпиз е! ЈирИег зЉх ти1ио тМе!иг шс1исеге. Овај је рад Бошковнћ почео писати после расписа награде од париске академије (1750) о решењу цроблема. о нертубацијама и.змеђу Сатурна и Јупитера. Његов рад се такмичио са радом великог Ки1ега, и овога последњег би примљен, а Бошковићев решен да се оштампа због дубоке замисли о узроцима овог Феномена. Еи1ег-ов рад добн награду једино због тога што имађаше више података на руци за поткрепљење своје теорије, а Бошковић не могаше попунити недостатак овај због тога јпто је у том времену био заузет геодешким радовима око премеравања црквених добара. II. ИЗ МЕТЕОРОЛОГИЈЕ Бошковић је радио и на метеорологији. Свој посао на овом пољу почео је расправом о природи и узроцима велике олује, која је 11 јуна 1749 у Риму и околини донела велике несреће. У овом спису прелаз и прво појаве ове у пређашњим епохама, па се после упушта у истраживање њиховог узрока. Бошковић налази узроке овој појави у оним истим агенсима у којима и Аристотело. Ово ће се потпуно моћи да разуме, кад се сетимо да метеорологија оног времена не беше Бог зна колико коракнула напред, но што је Аристотело оставио, а многостручност занимања Бошковићевог не дозвољавапге му да се из ближе упусти у пра-