Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

ПРОДЕС ИСТОРИЈЕ ЧОВЕЧАНСТВА И Н>ЕН ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМ НАУКАМА (НАСТАВАК) VIII Понмо тако и највиши, историјски, разум везује све иоједине делове и огранке човечанства и ума његова у једну једину велику целину; пошто се човек све више везује за све већи број ствари, одређујући вредност све већем броју ствари, и зависећи од све већег броја ствари, то све ствари постају поједини делова човековог жпвота у времену, поједини моменти његове историје; по томе су све ствари само поједино, само делови једне велике целине, те ни једна поједина ствар није и не може бити потпуна цедина за себе. По томе ни поједини људи, ни поједини народи, ни поједине религије, ни ФидосоФНЈе, ни науке, ни поједина времена, ни поједине идеје — нису целине; све су то само поједини делови једне велике целине — историје човека и ума аегова, само поједини моменти историјског процеса ума. људског. Само историја човечанства и ума његова јесте целина; све остале ствари само су поједини моменти, делови и органи те велике целине; и само у тој великој целини свака ствар заузима своје право место поред других ствари, у простору и времену, према својој вредности, снази, величини, трајању; и само се у тој целини може видети вредност сваке поједине ствари. Такоје историја сваке поједине ствари само један моменат целе историје, историја козмоса само је један део историје ума људског. Тако је све поједино само зависан моменат и део; све поједино зависи од свега другог појединог, зависи од целине; зависност свега појединог јесте последица целине, те је и сваки догађај у историји узрок