Prosvetni glasnik

* 426

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

иелс истине; свака поједина ствар, као део теједне велике целине, јесте и један део те целе, иотпуне истине и само један део целе истине. 11о томе све поједино само је поједина нстина, само је део истине, те ништа појсдино није цела истина. По томе све поједино јесте истина само у појединим временима и на појединим местима; све поједино .јесте истина само у одређеним границама простора и времена; чим пређе границе свога времена и свога простора, у свако друго време и на сваком другом месту оно постаје забдуда; по томе све поједино јесте истина само у своје време и на свом месту. Пошто су све религије, философијс и науке, све идеје и сви принципи само по.једини делови велике целинс историје ума људског, то све идеје и сви принципи, све религије, ФилосоФије и науке, нмају у себи само поједине делове целе истине историје; оне су истииите само у своје време, само на свом месту у цедини историје; чим пређу границе свога времена, оне постају заблуда. Ни у једној теорији и идеји, ни у једном принципу није цела истина, и пошто су они само поједини делови целе истине, то су они истинити само у појединим временима и само за по.једина времена; за сва остала времена они су заблуде, те чим која идеја пређе границе свога времена и свога места и тежи да важи за све просторе и за сва времена, она постаје заблуда. Тако је принцип тихе и поступне еволуције заблуда за прва времена живота земљина, као што је принцип катастроФа и револуција заблуда за данашње време њена живота; принцип хаоса јесте заблуда за данашње време а истина је за прва времена сваког живота као што је и принцип пропорције и хармоније заблуда за прво врбме живота сваке ствари. Принцип неједнакости и ропства, сталежа и каста, јесте заблуда за данашње доба, као што је и идеја братства и једнакости заблуда за цело античко доба; идеја једног бога истина је данас, док је политеизам био истина свима примитивним и античким временима. Пошто су све идеје и сви принципи само поједини моменти процеса историје ума људског, то ни једна идеја не сме добити превласти над осталим идејама, она не може важити у свима просторима и у свима временима; да буде истина она може важити само у поједино време, само у своје време и само је у своје време истина. Примитивном човеку и детету заблуда је да се земља обрће око сунца а истина им је да се сунце окреће око земље, док је данашњем обавештеном, зрелом човеку заблуда да се сунце обрће око земље. Хеллоцентрика је истина само у једно, у извесно време. 5.). С друге стране пошто је само целина истина, пошто се само целина може разумети, то све поједино има разума, истинито је, има смиела само онда и само донде кад је и докле је целина; чим престане да буде целина за себе, чим постане само део, само орган веће целине; онда се може разумети, може му се видети смисао само из те целине,