Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

435

поред других ствари ирема својој снази, величини и вредности, — то у природи нема више прогреса, ирогреса има само код човека, само у људском друштву, пошто само у њему није достигнута тачна пропорција свега.

По томе је пропорција највиши моменат оиштег процеса стварг

Прогрес је постављање тачних граница стварима; прогрес је ограничавање и могућан је само тим. Прогрес модерних народа почива на том што су повучене границе моћи религије, државе, монарха и појединих класа друштва, те и наука, ослобођена њихових протекција и веза, могла је добити слободнијег полета и ширег поља. И прогрес ума људског у наукама и философији омогућен је тим што су моћи ума људског повучене границе те су сасвим наиуштене СФере недостижне уму, проблеми о бесмрности душе, о философском камену, о материји, о апсолутном, о последњем узроку, у којима је нре ум људски стерилно трошио своју снагу, те је модерна наука постигла тако велике резултате према метаФизици и религији, што је она пропорционална примена и употреба људске снаге и ума, напустивши проблеме за које људски ум није дорастао. 15.). И истина и разум, и лепо и добро, и слобода и морал само су резултати пропорције и само их онде има где има пропорције. И пошто је целина први резултат иропорционизације ствари, пошто је само оио цело где су пропорционално распоређени и крећу се један поред другог сви елементи и делови те целине, — то правог лепог и правог доброг, праве истине, разума и слободе, правде и морала може бити само у целини, само у целом човечанству. Само се у целој истори.ји човечанства може видети да је све истинито и разумно, да ,је све лепо и добро, праведно и морално на свом месту и у своје време, да је све потребно и да има своје вредности у своје време и на свом месту. Као што сунце подстиче и одржава све Форме живота на земљи, нижег и вишег, тако из принципа пропорциЈе потичу сви деривативни и секундарни принципи — истине, лепог, доброг, слободе, правде и морала. И као гатоје количина и висина живота на земљи пропорционална количини топлоте и светлости коју земља добива од сунца, тако и истина, лепо и добро, слобода и правда зависе од пропорције појединих елемената и делова, зависе од тога каква .је та проиорција. Што је та пропорција тачнија, тим су виши и тачнији и истина и лепо, и добро и слобода, и правда и морал; што је та пропорција мање тачна, тим су они нижи.

(Свршиће се)

В. Кнежеви!.