Prosvetni glasnik

434

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

личини. и да је по томе све потребно на свом месту и у своје време, према својој ј веди чини и снази, — увиђајући то, све се више додази до све тачннје гцноце, јер и правда није ништа друго него резултат пропордије ствари. .Св.е тачније и све правидније оцен.иван.е и одређивање вредности сваке ствари води све већој правди, највишем социјадном принципу људском. Као и истина тако и правда није ништа друго него свођење ствари у њихове праве границе, на праву меру њихове вредности, према њиховој величини, снази и трајности; и гато су те границе тачније и. правда је виша. И као истина тако је и правда и сувише ведики и узвишени принцип да би се могао видети у једној садашњости, у појединим временима ■ и у појединим просторима. Потпуна правда, као и потпуна истина може _се видети и наћи само у целини историје. Увиђајући да су све ствари потребне у извесним границама простора и времена и да све имају вредности у тим извесним границама, одаје се и правда свима стварнма, те историјски разум све више сужава кругове осуде смешног, гдупог и жалосног, и све више шири кругове правде и права. Само се у целини историје може видети да имају права и религија и наука, и чула и разум, и апсолутизам и аристократија и маса друштва, и ропство и слобода и заблуда и истина. Тако и највиша слобода јесте у покоравању разуму, јер само разум одређује границе свему; оно гато се не покорава разуму није и не може бити слободно, њега невољно крећу и одређују друге слепе, спољње силе, и оно се само пасивно креће у правцу и кругу који му оне одређују. А пошто је највиши разум само у историји, то се само у целој историји могу видети границе слободе свега; само се у целини човечанства може достићи највиши ступањ слободе. 14.). Као што код детета његова себичност јога није сузбијена у извесне границе, као гато се његово ја ттти ри без обзира преко свега другог, тако и на првим ступњима другатва себичност појединаца, појединих Фамилија, појединих племена и народа не познаје граница према другим појединцима, Фамилијама, племенима, народима; отуд на првим ступњима друштва њихова непрестана борба која се увек свргаавала превлагаћу једних и потчињавањем других, док све даљи и вигаи процес историје тежи све тачнијој пропорцији. И сав прогрес и напредак нису нигата друго него тежња што тачнијој пропорцији ствари и људи; процес прогреса и пивилизације јесте процес пропорционизације ствари. Пошто је пропорција последњи смер, највиши ступањ прогреса, и пошто је у снољњој природи давно достигнут тај последњи смер и највиши ступањ; пошто је у њој достигнута тачна пропорција ствари, погато у спољњој природи свака ствар и сваки елеменат заузима већ своје право место у простору и времену