Prosvetni glasnik

наука и насхава

9 г ^ Т\Д'

Ђ

тих боја и њихов иерпендикуларан правад, што олакшава Јако математичке операције при израчунавању експонената. Одавно су Физичари покушавади да пронађу какав општији закон међу експонентима иреламања појединих боја сунчевог спектора, но то им није испало за руком. Њутн је поставио један емпирички закон, који гдаси: ако је т, експоненат предамања једне боје и т 2 друге боје, онда Ш ј — |Ц 1 _ сопз {_ ап8 _ стално. Но ово није тако. Испитивањем Ш ј —1 овога закона Бошковић нађе да курва, која би представљада закон о експоненту преламања, не може бити никако права линија, како излази но Њутну, већ другојачије природе, и он налази њу овако. Ако нађемо за све боје ексноненте, т х т 2 , т 3 ... за извесно тело, а тако исто за псте боје каквог другог тела на пр. т/ т 2 ', т 3 '..; па узмемо т^—т 2 , т^—т 3 , Ш ј —т 4 за аидисе, ат 1 '-т,' т,'—т,' и т. д. за ординате, онда добијамо линију облика А§'. (Сл. 7). Исто тако елегантне методе издаже Бошковић за опредељивање индекса преламања готовим сочивима. Тако исто налазимо код Бошковића начине за одређивање експонената нреламања за ма какву призму, кад знамо експоненат преламања иризме променљивог угла. Овде износимо само резултат његовог испитивања. Он надази да ако је М индекс ( Сл - 7 )иредамања промепљиве призме, а ш индекс тражене призме, онда је Мзшх .. . т = . X Је угао предамања ггрве призме, и он се изналази из .једначина зт (ћ— х) = —■ - вт (ђ—а). 1 ј је угао променљиве призме а а м угао тражене призме, иди како је Бошковић. зов е фиксне. Ова сеједначина, због маленкости (ћ—х) за стакдо може и овако изразити: 1)—х =-^ (ђ—а). Има код Бошковића још многих других начина за одређивање дисперзионе моћи за стакла раздичите природе. Тако Бошковић је нашао на основу показаних метода, да индекс предамања за црвену светдост, при продазу кроз мдетачко фдинт стакдо, износи 1-5877, за љубич Д1ап ■ 1*5877 1.6169 „. од часте зраке 1.6169; саме пак призме Је ' = 1.6923. Ове је резудтате извео на основу својег рачунања о уништењу ахроматизма. 0 овоме вели Бошковић да није могуће постићи потпуно уништење боја. Ми смо у стању уништити само неке, и то довођењем у раздичите положаје Фиксну и променљиву призму, и уништити само некодико боја. Тако на пр., ако се споји љубичаста боја једне од ових двеју призама са црвеном бојом друге, и ако .је ћ' угао променљиве призме, њен индекс М, а угао Фиксне призме, њен индекс т, с!М је раздика експонената за