Prosvetni glasnik

438

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

љубичасту и црвену боју код променљиве призме, Шп је исто као н код фиксне призме, то је онда 8111 х 1 — ~ 8111 а (х' је угао преламава у првој призми сталној) .Кад се израчуна одавде х', па замени у једначини !ш = "Ж- (1У ~ х ')- со1§ х ' + 1 ^ то би имали да је ^ сопз^ап-тно, и онда би се за онај случај, кад се спо.је две боје љубичаста и првена, било спајање и осгалих свију боја. (И ово је додније пронађено за комбиновану призму из крови и флинт стакла) На основу овога, он је покушавао пронаћи колико је могуће повољније призме за конструкцију ахроматичких објектива, и налази да ваља узети две разне врсте стакла за које важи горња једначина 1 За прво сочиво би била ■ [1§ (ђ' — х') со1§ х' +]1] За друго „ „ „ ~ [1§ (1)"—х")соЦх" + 1] Ради тачније одредбе самог објектива нужно је да знамо т' и т <1т с!т <1т' и — сШГ : 1м' У овом споменутом делу оптичком, из кога смо узели ове радове, налазе се многи радови о уклањаву недостатака оптичких инструмената. Норед неких оригиналних Бошковићевих радова у овоме, истиче се она карактерна црта његове методе, коју смо већ више пута спомињали. Елеганција методе и простота излагања, то је што карактерише дух овога његовог списа. У овом се делу налазе различите методе за израчунавање полупречника сверичне кривине код сочива. Из његових радова се види добро познавање претходника на овом пољу, Клеро-а, Њутна, Галилеа и др. његових савременика Еи1ег-а, Косћоп-а, Месијера. Ми ћемо се овде мало зауставити на покушајима Бошковнћевим да се тачније изведе теорија о конструкцији ахроматичких сочива. Њему је било познато, а и сам се је уверио, да има дурбина код којих су употребљена сочива из Енглеске (Долондова), која су потпуно ахроматична. Тако је исто чуо да је Еи1ег теоријски растумачио е#екат њихов, али је сумњао у доброту саме теорнје, и сматраше да је ту резултат случаја више, а не теоријских препорука о њиховој конструкцији. Из тих разлога покушава сам Бошковић да покаже из ближе метод, којим се може протумачити ахроматизам тих енглеских сочива. Методе Бошковићеве су и овде врло просте и не изилазе из обима ниже математике. 1 Дворак 511 Ка(1 ,ји§. ак.