Prosvetni glasnik

29*

НАУЕА И НАСТАВА

441

одстојаља жижа окуларних сочива). Поље је вида 21УСБ. Но и овај окулар није се Бошковићу допао, ирвоипрво штосе и овденаједној страни добија К Г а на другој губи. Тако напр. удешавајући даувећање = -ј-, т . ј. умаМз V њујући ±'„ он је изгубио на углу вида, за тоје измислио други окулар, комбинован из простих трију сочива. Он је изумео и окудар ск ,10пљен из четнри планконвексних сочива, од којих су два на близу, а остала два помична да би се добила слика јаснија. Поред ових окулара за уклањање хроматизма има код њега још многих и разноврсних комбинација Бошковић у своме делу опширно расправља о укланању сверичке аберације, која се опажа у нејасности ликова, због тога што пресецања преломних зракова не бивају на једном месту у једној тачки, већ у читавом свежњу. Бошковић налази лека овоме само у давању згодних положаја сочивима. Треба удесити да зраци, који од предмета долазе преко објектива, падну паралелно на окулар, што је случај при проматрању звезда, које су у бесконачној даљини, или да се зраци стичу у другу жижу сочива. Он .је испитивањем сверичке аберацнје натпао да се ово може поправити једино добро израђеним таблицама појединих сочива. Нашао је да је сверичка аберација (еггог сћти1аш) врло променљива и код истог сочива, на пр. код планконвексног другојачија је кад је оку окренута равна страна но иначе. За паралелне зраке сверичка абе. 0.295 рациЈа, кадЈе одстоЈање жиже равно Јединици, увек Је г^, ако Је експо1. Ј-оО т г ( ■ • 0.161 0 ненат преламања сочива 1.54; за зраке који конвергуЈу - . дбоговога О.ооо излази да код окулара комбинованог из два сочива, морају обадве стране равне окренуте бити оку. А ово по њему важи за његов терестриски, троструки окулар и то за прво и треће сочиво окулара. Тако исто Бошковић се упушта у истраживање начпна да се уклонп сверна аберација објектива, који је комбинован из два сочива, који хроматизам паралишу. Заустављајући се дуже на оваком објективу, вели да би употреба његова, поред згодног окулара била врло добра, јер би се са овим могло све оно постићи што и са ахроматичким окуларом. 0 ахроматичким сочивима писа ,о је (Мопћгс1е 490, III) Богаковић 1771 у делу: Метош зи1И саппосМаП (Ио1гЈсл. Ту се даје Формула за поправку погрешке при гледању астрономским дурбинима; примећује да објектив из две врсте стакла, флинт и кровн, може уништити само две врсте зракова а тотално не, да се и дисперзија сама не уништи. Боје внше долазе по њему од окулара но од објектива. С тога предлаже нарочиту комбинацију сочива за објектив и окулар. Бошковпћ додпрује питање сверне аберације.