Prosvetni glasnik

42*

Г> Е Л Е Ш К Е

639

Ну, у последње време откривенн су на неколико места у Америци (у Тексасу, Јуте, КалиФорнији, Колумбији, Њуфундленду, Њубрунсвику) слојеви несумњиве нрекембријске сгарости, чији су палеонтолошки нодади, истина, доста непотпуни, али ипак показују фосило , који се могу доста добро одредити. 0 њима су Валкот и Матју иоднели извештај међународном геолошком конгресу у Паризу. 1 Значајно је, да ни ови органски облици не одговарају захтеву Дарвинове теорије; као и кембрнјски фосили, они показују ириличну разноврсност и развијеност, место захтеваног простог склопа. Сем других организама, нађени су и трилобити, који су иначе слолгеног склоиа. Према извештају иоменутих геолога, нађена Фауна стоји доста високо на лествици органског развића; почецн органског живота нису утирђени, дакле, ни у овим ирекамбрпјским слојевима. (Јаћгћисћ (1. КаЈиг-игхазепбсћаЛеп 1901—1902.) П. М. И. * Лоптаста излучиван.а графита у граниту. — Како је постао графит у ирироди још није довољно нротумачено. Теориски узима се да је граФит крајни члан угљенисања органских материја, и ако генетички има велике разлике између антрацита, угљеником најбогатијег фосилног угља, п чистог угљеника, граФита. На неким местима, као н. пр. у мехиканским угљиштима Санта Клара, несумњиво је органско порекло графитово. Овде су иробиле еруптивне масе кроз угљене складове тријаске Формације, те створиле контактне зоне од кокса н антрацпта. У нукотинама антрацитовим иаходи се граФит као прах, а гдешто су и већи делови антрацита нретворени у гра .Фнт. 0 графитову органскоме иореклу сведочи и начин његова јављања у архајским слојевима. Као земљаст, крупно или ситпо-љуспасти, и.ш једри, црни, металносјајни агрегат, гради он тамо чесго пута складове, који изгледају слично угљеним складовима из млађих Формација; тујеонјош иомешан са силицијевом киселином, кречом, глином и оксидом гвожђа. Претпоставцн, да је гра®ит органског порекла, не противи се ни његова дружба са мермером, нити његов иалазак у гнајсу, где он може лнскун да заменн сасвим или делимице, градећи граФитни гнајс. Мермер и гнајс су таложне стене, које су, истина, претрпеле метаморФозу премештањем молекила. У силама, које су изазвале ову метаморФозу, могли бисмо потражити и узрок за претварање присутних угљенитих материја у граФит. Мучно је, па и немогућно, иронаћи органско порекло граФиту, кад се налази у граниту. Ту се претпоставља, да се граФнг налази у правом граниту, а не у каквој гранитичној одлици гнајса. Такав налазак графита, и то у облику СФеричних конкреција, запажен је у Илменском граниту. Први пуг га је приметио Ауербах 1856. г. а за тим га је Розе описао 1872. г., објашњавајући га као псеудоморФозу. Друкше схватају овај граФит руски научипцн Вернадски и Шкларевски, који су га недавио тачио испитали. Онп су доказали да се инклузије ових граФитних лучења састоје из кристала од минерала, карактеристичних за граиит, као што су ортоклас, мусковнг, биотит, кварац, и отуда изводе закључак, да се овај граФит не може протумачити као псеудоморфоза. Место тога опи претлостављају да .је имало графитиих конкреција 1 већ у самој граиитној магми, слично другим сферичним инклузијама. (РготеШеиа 1902. 646.) П. М. II.

1 Сошр1. ген(1. с!и \'Ј11 сопј*г. §ео1. т(егп. 1901. р. 299.