Prosvetni glasnik

в е л б iii к в

641

Ови су течајеви отпочети 1889. г., и то само за природне науке и за педагошке предмете. Те године било је еамо 25 слушалаца, а 1902. г. било их је 273 (169 мушких и 104 женске): од ових је било 156 из немачке царевине, а 118 из иностранства. Мођу слушаоцима ранијих годпиа било је п неколико Срба. * Жива ламна. — Микробе се иалазе у ваздуху, у земљи, у свима Водама и уопште свуда. Има их врло опасних а и врло кориених но човечаиство. ЋарћаМ Т)и})0Г8, нроФесор универзитета у Лиону, одавпа се бави проучавањем ових врста микроба које светле, иа је усноо, да проиађс материју за вештачку светлост, која је исте природе као што је н светлост микроба. Свотлоет за осветљење тим је лепша, што у соби садржп в'ећу колпчину зракова уздуокних таласа, који у себи имају што мањи број зракова што ироизводе тонлоту и хемизам. Овака је светлост боз сумн.о још идеалпа, .јо]) иста мора бити физполошкп иотпуно хладна, и могла би се назнатн жива свстлост бсз тоилотс. Зна се, да микробе којо светле, или светле бакторијо, нроизводе у извосним нриликама врло леио светлуцаље са особитом сјајношћу. Та свотлост, коју ове ситне жпвотињице производе, у соби садржн врло мало хомнскпх зракова, тако, да треба мпого времена па да се нрп њој може' добнтн фотографски отисак, ма да се унотребљавају најосетљпвије илоче за тренутпо фотограФисање. Топлих иак зракова у тој свотлости има бесконачно мало. Напротив, јачииа нродирања ове светлости је знатно велика, јор она продиро кроз извесне непровидне предмете као кроз дрво, картон.итд. кроз које обична светлост не нроднре. Оваква светлост, која се добија из вештачки паправљене чврсте средине, слаба јо н врло ограничона. Она је од нрилико опака, као што се може впдети иа вештачким стварима нарочито снабдовеним материјама које испуштају свотлост, иа нример нуморе и казаљке на часовннку. Напротнв, ако је средина овако свегло матернје точна, тада је пста много јача; простире се на већу даљицу, а при том јо много постојанија. Није тешко пи направити такву сјајну течност, која трсба даје затворена у нарочптоме суду нронисанога кроја. До сада со је успело, да иоколико таквих судова, нрописно намештених, могу осветлити чнтаву салу, па се у њој врло лепо распознају ноједине црте на лицима у растојању од више метара, читају се штампана слова, види се и на џепноме сату колико има часова итд. Ови су резултати најповољнији у вече, кад очи нису засењене дпевпом супчаном светлошћу, или после бављења неколико минути у мрачној соби. Течност, којом се је ЛарЋаШ ЂиЂогз послужио, састоји се из: обичне чисте воде, морске соли и извесних нрепарага, који, помешанн у пронисаној размери, добијају особину да светле светлошћу, која .је исте природе као пгго је и она код морских светлаца — светлих бактерија. Тела која су до сад дала најбоље резултате норед воде и морске соли јесу: глицерин, манит, иситон, асиаражин, нуклеин, лецитин и неутрални фосфат иоташе. У главноме, благодарећн тој течној средини, која је тако иовољно направљена, ВиЂогз је иостнгао да осветли једну салу светЛошћу која је бпла врло нријатна за очп, а сјај јој је бпо јачине лопе месечпне.