Prosvetni glasnik

18

школе, само да добију полоћ од округа. На тај начпн ја сам носхигао доста доброга услеха у том погледу. Што се тиче начина како је општина подмиривала издатке око поДизања пгкола, ту је већ ишло лакше, јер, као што сам већ казао, школе су се већином зидале у режији. У Кривељу, на пример, радило се овако: општини је требало око 6000 динара за школу, а она ту суму није имала. Ванредни прпрез није се могао добити, јер да се добије одобрење за ванредни прирез потребно је-дасеизради план и предрачун за подизање школе, па онда тај план и предрачун треба да одобрп г. Министар грађевина, н тек на основу свега тога може се од г. Министра Финансија тражити да одоборп ванредни прирез, а док се све то свршп прође впше од године дана, а дотле се нрилике измсне те та ствар пропадне, н онда треба опет изнова отночети целу ствар. Дакде, да би општина избегла ту незгоду, она сазове збор сељана и каже овако: „За нашу школу треба толико камена, толико иеска, толико креча, толико разног дртгог магеријала итд. Пристајете ли ви да ми сав тај материјал донесемо кулуком?" И, разуме се, збор реши да пристаје. — „Али сад за зидање пгколе треба да платимо мајсторе, иа онда треба илатити столарске послове и остало, а за све то треба 6000 динара готовога новца, а ми немамо. Како да се дође до тога новца? Пристајете лп да ми ту суму скупимо добровољиим прилозпма, и како да се то разреже?" Збор одговори да пристаје, а да се избере једаи одбор од дванаест лица који ће према могућности грађана одредити колико ће ко дати, па кад се то сврши да се сазове збор и да се на збору прочита колико је коме одређеио, те ако ко није задовољан да може ставити примедбу. Тако је и урађено, и онда је сазван збор и прочитано је ссљанима колико је коме разрезано да илати, и сељани су били задовољни. Кад је то свршено, онда је одбору стављеио у дужност да он одреди колико ко има да донесе материјала, а п за то је направљен списак, да не би ни један грађанин могао рећи да се на једнога натоварило и сувише терета, а на другога мало или ни мало. Сам одбор требао је да предњачи, и предњачио је. Треба ли камена, прво је доношен на колима одборника; треба ли песка, прво су га они доносилн, п кад су остали видели како одбор ради, онда су и остали сељани тако радили, и на тај начин, кажем вам, за једно лето била је потпуно готова цела школска зграда која је имала две велике учионице и два учитељска стана. Та зграда, по инжињерском мишљењу, требала је да стане 50.000 динара, а она је у ствари стала свега 12.000 динара, и што је најглавније та је зграда подигнута за једно лето. Дакле, воља, з'мешност и правичност људи, који су руководили тим послом, учиниле су да је без икаквих тешкоћа подигнута школа у њиховом селу, а тиме је дата могућност да ученицп имају удобне учионице, а учитељи добре станове. Ја мислим да би у будуће још више требало гледати да окружни школски одборп дају могућности појединим општинама, да могу што пре доћи до школе, јер окружни одбори раде и административним путем, а нарочито и сво-