Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

573

поеебне студије о важности Бошковића у овом погдеду створити, само ћу у прнлог уплива Бошковићева као геодета навести гледиште ВестФадово, који вели да од Снелијуса до Бошковића у геодезији не бегае никаквих значајних напредака, но тек Бошковић у друштву са Весап-ем, Опаш-ем и др. даде већег полета овој науци, јер лоче старе методе и ннструменте удешавати за што тачнију њихову употребу. Са овим завршујем преглед радова Бошковићевих на, науци, н ми■слимј да ми је испало за руком да потврдим основаност убеђеља странаца о важности Бошковићевој, као и то да сви онп који у њему налазе обичног човека немају права, јер радови његови, који су у многим гранама наука били од препорођајне вредности, нису радови обичне врсте. 0 великом упливу Бошковићевом на интелектуални живот човечанства, о добити његовој у науци ми ћемо моћи много бол>е да увидимо из друге гране научне, његове миле забаве — из ФилосоФНЈе. То омиљено чедо свију научара 18-ог века нађе у Бошковићу човека, који је потиуно схватио задаћу правог ФилосоФа, јер дубоким схватањем најтежих проблема људског ума има потлуно права претендовати на ону величину каква се приписује генијалним мислиоцима, као гато су Декарт, Лајбниц, Њутн, и др. пре Богаковића или РЈ.ант и др. после њега. ЧЕТВРТА ГхДАВА Рад РуЗјера БошковиБа на пољу философије. Из живота овога великана 18-ог века могли смо увидети да се дух његов бавио разноврсним питањима научним, али ипак све то није могло учинити да. његови назори и гледишта, које је заузимао у појединим -питањима, немају у се онога што карактерише његову генијалност. Онако исто, као гато смо из ранијих радова његових могли увидети важност његову по научни развитак поменутих дисциплина, исто се тако и овде сусрећемо са оригиналним једним гледшнтем у философији , које је први иут добило прецизнијег израза у нашем Бошковићу. То је питање о природи материје, које је дуго занимало велике мислиоце, и које неће престајати ни од сада да бива предмет научних спорова, али ипак одређени правац, који данас налази врло много присталица, датира, по Фехнеру, од Бошковића, а тај правац јесте правац једноставне атомистике. 0 природи овог његовог гледишта, због којег је важан Бошковић у фнлософији , Ми смо говорили опгаирно у нарочитој расправи. Сад ћемо да пређемо на гледигата Богаковићева у моралној философијн. Да би нам било разумљиво кретање Богаковићева духа у концепцијама моралне ФилосоФије, требало би с једне стране да знамо прилике под којима се је Богаковић васпитавао, да се сетимо уплива теологаког, који је на његову дугау оставио јаких трагова од схоластичкпх теологаких доктрина, које су и на измаку 17-ог и јога по за дуго у 18-ом просввтни гласник, i. кн>,, 5. св., 1903. 38