Prosvetni glasnik

радња главног просветног савета

Према овим реФератима г.г. реФерената Савет је одлучио : да се овај Земљопис, овакав какав је, ие може употребљавати као уцбеник у основним шкодама. Г.г. Никоди Лазићу и д-ру Стевану М. Окановићу, у име хонорара за реФеровање о овоме земљопису, одређено је свакоме по двадесет и пет (25) динара. VII Прочитави су реФерати г.г. д-ра Мидивоја Н. Јовановића и Владимира Д. Стојановића о књизи „Историска. педагогика" од г. Петра Деспотовића, управитеља Учитељске Школе у иенсији, који је мо.шо за. одобрење, да се ова његова књига може употребљавати као уџбеник у мушким и женским учитељским школама и да се препоручи за књижнице народних и средњих школи. РеФерат г. д-ра Миливоја Н. Јовановића гласи: Г,лавном Просветном Савету Част ми је послати своје мишљење о делу г. П. Деспотовића „Историјска Педагогика". С радошћу сам читао овај спис који је корисно иснунио празнину у педагошко : литератури. Ово је у толико пре што је пзрада овога дела доиста леп пример марљивости и објективности. Исто тако налазим као добру страну овога дела и то, што је оно први покушај у нашој ,литератури да се да укупан преглед исгорнске педагогике свију народа, а поглавито нашега. Сем овога у корист овога списа говори и то, што је писац водио рачуна и о културним приликама, с којима је педагошко развиће стојало у тесној вези. Но поред свију добрих страна овога списа има извеспих недостатака п мана, које ћу, по дужности, укратко истаћи: 1, спнс је преоптерећен и таквим материјалом из опгате и културне историје, без кога је могло бити, јер се њиме ништа не објашњује, но, шта више, претрпава и замрачује оно што је овде главно; 2, дато је много места педагогици источних народа, те .је на тај начин ушло у дрло много што шта, што нпје било ни од какве трајне вредности и није ни у колико утицало на педагошку теорију и праксу; 3, унето је у дело сувшпе биограФског п библиографског материјала такве врсте, какав материјал не даје ни тумачења ни подлоге за ово. Оваквог материјала палазимо много, па шта више код многих педагошких личности и не налазимо ничега другог до биографских и библиограФских напомена. 4, недовољно је обрађено педагошко развпће у нашем народу под утицајем Византије, те се јасно не види борба између византиског утицаја и самониклпх педагошких идеја у нашем народу. Ово се може правдати тиме, што је овај посао сам по себи тежак и гато нема довољно спремног материјала. А да ће писац у другом издању попунпти и ову празнину, јамчи пам одличиа израда педагогаког развића нашег племена под Аустроугарском. Ово су главне замерке које сам морао учинити овом ииаче одличном сиису, који ће, по моме мишљењу, бити врло корисан и учитељнма и ученицпма Учитељске Школе.

просветни гласник, II. књ., 1. св., 1903.