Prosvetni glasnik
179
12*
II очеви врло често греше, нарочито кад у вече дођу невесели иди уморни кући, на замерају деци, ако она на потребан мир и обзир не поклањају дово.ђно пажње. На сваки начин деци може казати: ви морате сада бити мирни, јер маму боли глава. или отац хоће да ради, и ваљана ће деца послушати; али се не треба чудити, или још мање наљутити, ако се ускоро затим младићска живахност опет иојави; то би значило сасвим не иознавати природу дечију, пошто деца не раде по неким основнкм аравилима или са намером, него се предају просто својим моменталним склоностима, и не размишљајући много о томе. Да деца намерно бивају рђава, то би било нешто са свим друго, она само често заборављају на то да буду ваљана и највише рђавштина код деце оснива се на овој оскудици у размишљању, које опет сваким даном постаје све боље. Због тога је са свим погрешно кад родитељи, са прогласом свију могућних принудних средстава, сматрају да су уклонили мале непријатности, које леже у детињо.ј природи и које би за кратко време саме по себи опет се изгубиле, а да се не мора ништа око тога"радити. То даје повода само многим неприликама, јер противу таквих ствари треба само тада војевати, кад би биле у свези са каквом неиосредном штетом. Али је још горе су.јетна махнитост: желети са децом да се светли, те им уливати у главу множину којекаквих ствари за које она још нису дорасла, али које би за краће или за дуже време саме по себи дошле. То је више но бескорисно мучење деце, која у моменту продукције опет већином отказују послушност, јер се тиме њихово духовно развијање у великом степену стешњава. За децу нежне природе постоји само једно тачно поступање, а то је: оставити арироди да што је могуКно више свој иосао иотиуно врши илн бар ограничавати се на одсецање опаких израштаја. Жала деца треба по томе поглавито да се крећу међу својим вршњацима; радљивост одраслих састојала би се на првом месту у томе, да неуљудности и друге ненристојности уклања или искорењава. Али жели ли се са децом нровести дуже време, тада се морају потанко упознати њихови идеали и њихова најмилија занимања. Што се човек више њима приближи, у толико ће више она од одраслих нримати.
бих родптеља. који се напосдетку неће моћи од њих одбранити. Још је срећа, ако таква деца, која су навивнута да своју околину тиранишу, отиочну чинити опите у школи на другој деди, те ће на тај начин научити, да не мора увек да буде онако како она хоће и лрнлагођавати се иа друге. Али на, жалост таква деца долазе обично у школу сувише доцкан. Свакад у друштву одраслих, који свпма њиховим жељама повлађују, они су се као деца арерано развила, паметна су као одрасли, вижљава, а доцније детињаста и несамостална. Као робови својих слабсти она су зли тирани над другима. — Привидна енершја жустрих људи врло често само је знак слабости карактера .