Prosvetni glasnik

182

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Да треба са свом нашом децом ноступати по једном начину са иуно љубави, само је по себи разумљиво, да би преко објашњења о овој тачкн у самој ствари требало нросто прећн. Али ово нравило потребује ограничења, што на први поглед можда чудновато изгледа. Рђавој деци треба са свим осооито и љубазно на сусрет изићи; код ваљане деце то није никаква вештина. Морална основа човекова је исто тако различна као и његова духовна даровитост. Има по природи ваљане деце, код које поступно све само по себи иде, где дакле васпитач готово баш ништа нема да ради. Према њима стоје деца, која услед свог одвећ живог темперамента упадају у све оно што се по обичним појмовима обичаја и уљудности узима као рђаво и која при најбољој вољи не могу да буду то, што се зове учтива деца. Кад би се ова мерила једнаком мером као и друга, то се не би само њима учинила врло велика неправда, него би се зло још иогоршало, јер Фалична охолост водн пркосу, а осећање запостављања огорчењу. Груба прекорачавања морају се на сваки начин утишкати; али иначе таква деца, која и тако готово свуда натрчавају, треба барем

с тога, као што је за извесну иериоду времена у свету гозгледало, није јој шкодска настава прибавида никако аоштовање. Са свим је немогућно, да се у једном семестру (отирплике тридесет часова наставе) цела ботаника илп мпнералогија може савладати. Свакојако се иде на то, да се у исто време изнесу ученику основа дотитне науке и интересантним постуиањем сам предмет му омили; али ће се тада са свпма овим предметима поступати тако, да они на дух алодоносно а не разорљиво дејствују. У нижим разредима није баш тако рђаво; али је сасвпм промашен наставни план на вншој гпмназијп. После четворогодишње наставе са 6 часова иедељно, ученик треба већ сам по себн да је у стању и помоћу учитеља да чита са листа неког лаког латинског аутора. да се са садржином његовом може упознати и да може у дух језика нродрети. Задржавањем на граматитаом детаљу, услед чега у једном сату уместо четири до пет страна једва да се толико правила нрочита, неће се овај цпљ постићи нп после осам годииа. Зар не би било врло добро нриуготовљавање за самосталну студију на уннверзнтету, кад би се на вишој гнмназији са неколико часова складно предавале нарочите главе (за себе као једно цело) из историје, математике, прпродних иаука а затим ирегледпо испитиваае? Зар се не би показао као најбољп уплив за одраслу младеж, да се њима остави на част, да се понашају као младиИи п са већом слободом ставп пм се такоЈје у дужност и самоограничавање? Али тако вештачки спутавана младићека снага водн иравце непрпјатнпм ексалозијама, које су већ погдекоје егзистенције уништиле, и основно правило: ако нећеш бити испитан не треба ни да учшп, нревладаће на универзитету и нрво време ту биће посвећено сасвим другим стварима. По гдекојн за цео свој жпвот остаје при томе; али вод већег броја младих људи долази после годину две озбиљност сама по себн. и они иостају ваљани људп, чим су гимпазијске обичаје претурпли нреко главе.