Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

187

Овде спада и иоогупање довести непристојно дете ас! ађбигЈшп, да му се остави на његову вољу. На пример: дете неће да се умије; „добро", рећи ћу ја, „ти ћеш дакле цео дан ићи свуда неумивен и необучен". Бошто прођу пет минута оно ће већ молити, да своју тоалсту попуни. У гдавноме је сасвим добро, кад мали тврдоглавди по некад главом по мало лупну о дувар; то ће пх најбрже освестити. 2., Казна, даље, треба да буде таква. да се она у сваком моменту може арекинути и према потреби оиет одмах наставити. Величина и трајање казне неће бити унапред опредељено, него ће зависити од владанм детињег. Другим речма: дете се само казни. На пример: ти ћеш остати дотле у ћошку иди у другој соби, докле се не изјасниш да ћеш опет бити ваљан; ти неАеги ире добити да једеш, докле не будеш готов са твојим задацима; ми ћемо ти ускратити дотле свако задовољство, докле нам ти опет не приуготовиш радости, и т. д. Ја бих вам могао навести још велику множину оваквих примера: а.ти нећу моје предавање преко мере да растегнем, и напослетку и сваки случај захтева поступање на свој начин, који природно мора бити остављен досетљивости васпитача. Али .једну особито важну казну хоћу још да истакнем овде: кад је дете тако васпитано, да оно осећа частољубље п љубав према родитељима, тада ће сазнање, да родитеље не само не задовољава, него их још шта више и љути, бпти њихов најстрожији судија. Оно се може на најразличније начине покудити; али, како је управо осећање стида један јако моћан Фактор, треба се од тога јако чувати и дете пред треКом личности иостидети или бар исмејати. Дејство овог правила је на сваки начин врло јако, али обично обрнуто, јер бодље загорчавања заостају одвећ дуго у детињој душн, те треба. и деци пут за иоаравку што је више могућно уравнатн. Са срдачним па и шаљивим ноступањем доспева се при томе најдаље. 1 Шта ја мислим о казни са батинама излази из досада казатога само по себи. Она не само да не одговара ни једном од именованих услова, него још има и ту рђаву страну, да се готово никад тачно не одмери. Потребан број удараца не даје се унапред прорачунати и једанпут добивени не дају се онет одузети. Има младића, које можеш на мртво избити, пре него што ће попустити; такви дакле добијају још одвеК мало удараца; али буде ли дете иосле казне ваљано, тада ће опет неком бити тешко и у овом случају рећи да им је она била доиста залишна. К томе долази и узбуђење, које се јавља као последица боја и које некога одвећ много далеко занесе. У опште по мом је нскуству батињање,

1 Деца су услед своје живости врло иристуиачпа хумору. Докле их свађање оневесе.ш. казиа застраши, добродушно иостуиање има ионајвише добро дејство. Из овога врдо добро схватају озбиљност, стиде се и обично се са збуњеним смешењем поворавају.