Prosvetni glasnik

190

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Покушате ли исто тако да себи дате рачуна о свакидашњем вашем поступању, ви бисте се зачудали, колико бисте се често огрешили о ово правило; али ви бисте се такође и задивили, како брзо наступа обрт на боље при озбиљној вољи; јер је само почетак тежак. Еад је у почетку прошлог столећа Француски лекар Пине (Рте1) ошомашним умоболницима први скинуо ланце, онда се то држало у опште за нечувен корак, а данас се ужасавамо при помисли, да су се несрећни болесници могли тако злостављати. Сасвим ће на исти начин добијати све више земљишта и уверење, да ће се куд и камо већи успех постићи, ако се деца не васпитавају за безвољне робове него за људе који ће слободно мислити и еамостално радити, ако се и са њима поступа џраво и хумано, како п одговара човечјем достојанству. Ваљево. Превео Петар Ј. Жнвковнк

РЕФОРМА ОРЕДЊИХ ШКОЛА У ФРАНЦУСКОЈ 1

Крајем 1898. год. Француски Парламенат изабрао је једну велику комисију, од 33 члана, којој је ставио у дужност и новерио да прегледа и испита ондашње стање средњих школа Француских и да поднесе извештај о потребним реФормама тих школа. Комисија је ту своју поверену јој задаћу тачно и марљиво извршила и извештај поднела, те је Француски парламенат, у мес. Фебруару пр. год., о томе решавао. Ми ћемо овде опширније изнети рад те комисије и рад министра проевете, те да се види с колико су озбиљности, пажње и воље они радили но овој ствари, и како се мисли у Француској о уређењу средњих школа. Као што рекосмо, ова нарламентска комисија састављена је од 33 члана, међу којима је било и неколико бивших министара. Председник комисије био је један од најве&их јавних радника сувремене француске а то је бивши иремијер министар Рибо. Комисија је одмах с највећом усрдношћу приступила послу и пажљиво почела прикупљати потребне податке о стању и потребама средњег образовања. Она је саслушала ми1 Износимо овај нревод колико ради његове садржине тодико и ради тога, да се види како се у Франдуској доносе закони, колику иажњу у Француској поклањају школској реФорни не само парламенат и влада, него и сви државницн, лолитичари и јавно мњење. Сви они сматрају за дужност да домогну што боље извођење школске реФорме, износећи своје мишљеае о томе. А код нас се тиме занимају само они, који су за то непосредно ангажовани. Остали то сматрају за излишно, за »ситницу << . Они се баве другим, »пречим и важнијим® питањима*.