Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

189

II на томе се и ради, да дете смер за ноправком не само схвати и да му се он искаже, него и да се извриш. На основу тога ја сам и управљао својом децом, кад се понекад бејах на њих наљутио, што је већ за њих бида ведика казна, иа и на њихову молбу нисам им никад одмах опраштао; ја сам им говорио: отац, опрости ми! не значи ништа друго, но да будеш опет добар, јер ја опет могу одмах бити зао. Гледај, да одеш и даље; ако ми ти твојим радом желиш да покажеш, да ти збиља радиш да постанеш бољи, онда ћу ја разуме се бити неирестано добар; јер нн један отац неће да кињи своје дете за то, што то воли. У опште са доследношћу има се у виду њена сопствена окодност. Она се не састоји никако у томе, да се треба безусловно држати неког сталног принципа или у тврдогдавој сталностп остати при оном, што је већ речено, него у ноступању при добро утврђеној увиђавности. Дакле према околностима код онога ће бити више доследности, који је морално јак да може од своје почетне намере одстуиити, чим је дошао до бољег сазнања. Због тога и васпитач, који поступа коректно и држак из руке не испушта, неће само мислити на то да за свако иоједино дете изналази само тачан начин постунања, него и да свакн конкретан случај нодвргне тачном оцењивању. Али при томе на прво место долази глас разума а не узбуђење срца; гнев као и сажаљење подједнако су рђави саветници. Највећа и најчешћа погрешка код васпитања деце постаје готово само отуда, што нама тада готово искључиво аФекти управљају а против чега борити се енергично није могућно. Колико се често у свакодневном животу морамо новлачити нсиред људи, који су према нама сасвим без икакве важности, само ради какве незнатне користн! Због чега ово не би било могућно н према нашој деци, која су нашим срцима тако близу, за коју смо ми одговорни, којима ми добрим примером треба да предњачимо, и где се тако много ставља на коцку, пошто им нашим непаметним поступањем моагемо учинити највеће штете ? Зар не треба сматрати управо као страшљивост, што деца, која су према нам без вредности, морају сваку нашу рђаву ћуд да плаћају ? Пре васиитања деце долази васиитање самог себе! То је главна тачка у моме целом предавању, и ако сам данас донринео, да вас у уверењу појачам, да ми нашој деци барем толико исто можемо показати владање над собом, колико ми од њих тражимо, онда треба то сматрати већ као један велики успех. То је по себн се разуме врло тешко, и не може се никад захтевати да се овом идеалном тражењу . одговори увек у иуној мери, као што треба, јер смо мн сви само слаби људи; али ипак сваки треба да тежн томе, да овом циљу дође што је могућно ближе. Еолико се пак може у овом односу постићи, ја сам на себи огледао. Од када више пазим на себе и са својом децом као пријатељ ноступам, не само да много боље са њима излазим на крај, него могуда забележим и далеко боље резултате.