Prosvetni glasnik

ЕАУКА И НАСТАВА

193

њиховог пуб.шковања (октобра 1900. год.) мииистар народне просвете, пзрадио је општи план реФорме средњег образовања у свима његовим деловима (Финансијске уредбе, васпитни режим и т. д,) а предложио је Вишем Савету за народно образовање да разради тај план. Није могуће у оваком чланку изложити. потанко ни руководне приндипе реФорме, које је Формулисао министар народне просвете, ни дета.ван пројект који је израдио Виши Савет за народно образовање. Еао што смо урадили са завршним одлукама парламентске комиснје, тако ћемо и овде навести само онај део пројекта Вишега Савета ко.ји се поглавито тиче уређења уџбеног дела, тј. поделе школа на разреде и наставног плана. ,Курс класичне школе траје 7. година. (Као што је напред речено, парламентска комисија предложила је курс од 6 година како за класичне гимназије, тако и за реалне школе). „Учење латинског језика чини основу разних пиже именованих, одељења класичне гимназије. „За последње 3 године, до свршетка курса, ученици класичне гаколе могу бирати: 1. Продужење учења грчког језика. 2. Опширније изучавање тачних наука (<1ез соигз змепГШриез). 3. Потпуније изучавање нових језика. „Реално образовање има за главни основ изучавање тачних наука (вмепсез), тј. Физичко-математичких и природних наука. „Курс реалне школе траје 6 годнна. „Диплома о свршеном курсу средњег реалног образовања даје иста права каква даје и сад. 1 Та диплома не даје права на изучавање књижевности и Филологије на универзитету, а реалисти не могу, као и пређе, ступати на медецински или правнички Факултет. Израдивши пројекат за реФорму средње школе у зиму 1900 год. Виши Савет за народно образовање у јесен идуће (1901) године израдио је такође и распоред предмета но разредима и одредио је број часова за сваки предмет у сваком разреду. Овај пројекат за реФорму средње школе, који је израдио Виши Савет, није задовољио очекивања прогресивнијега дела Француског друштва, а није нашао довољно симпатија ни у парламентској комисији за средње образовање. С тога је министар народне просвете, поводом овога пројекта, одржао неколико седница, са парламентском комисијом и том приликом је изменио некоје резолуције Вишег Савета, према жељама комисије, као што се то види из отвореног писма председника парламентске комисије Рибо-а министру народне просвете — писма које

1 Право ступања на универзитет за изучавање математичких и природиих наука иуштено је са конкурсним испитом у вишим специјалним заводима. просветни гласник , II. књ., 2. св., 1903. 13