Prosvetni glasnik

194

цросвЕтаи глжсшш

је штампано у „Јоигпа1 ОШс1е1 с1е 1а КерићНдие ћ-апса1зе" 23. октобра 1901. год. Ово писмо, које се с правом може сматрати као апед Рнбо-а на јавно мњење поводом некојих несугласица између парламентске комисије и мииистра народне просвете, било је повод за многобројно коментарисање у Француским листовима и журналима. Резултат тога претресања и писања бил.о је поновно саветовање министра просвете и Комисије. Ова саветовања довела су, напосдетку, до споразума обе стране. 0 томе сиоразуму мимистар аросвете известио је француско јавно мпење отвореним иисмом иредседнику иарламентске комисије. Писмоје завршено низом предлога у којима су Формулисани гдавни основи будућег уређења средње школе. Све те предлоге поднео је министар просвете парламенту, у мес. Фебруару пр. год., у име своје и парламентске комисије. II Због огромне принципијелие важности питања којих се дотакао министар просвете у свом отвореном нисму нредседнику иарламентске комисије за средње образовање, навешћемо неколико одломака из тога писма, ограничавајући се и овом приликом само на она места у писму која се тичу унутарњег уређења средње школе. „Онај део реФорме, ко.ји се тиче самог уџбеног дела, програма учења п испита, којим се потврђује свршетак тога учења, најтеже је уредити. „Циклуси (или како се у нас каже концентрични кругови, групе). Деоба курса учења на два циклуса веома је потребна. Истина, учење старих језика тешко је подвести под ту деобу, али све предмете укупно узети, који се предају у средњој школи, могућно је и треба расподелити тако да младић, излазећи из лицеја, по свршетку првог цикла, изнесе не само започетке, него и неку заокругљеност знања, истина, врло скромних, али који ипак састављају неку целину, погодну за практичне циљеве. „Желети је да извесни деоученика оставља лицеј по свршетку курса првога цикла. Тако морају урадити сви они којп морају што пре прихватити се ма ког практичног рада; а тако исто и они који немају наклоности за учење, који посећују школу без воље, и на тај начин само отежавају учење другима. „Исиит ио свршетку ирвога циклуса учења. По свршетку курса првог циклуса учења, може се ученицима издавати сведочанство, на основу добивених оцена и нахођења педагошког савета тога завода. За оне који добровољно остављају лицеј по свршетку првога циклуса, то сведочанство имаће пзвестан значај. За оне који су намерни да продуже учење, добивање атестата служи као нека гаранција уСпеха и на испиту за матуру. А за оне који не могу добити сведочанство, то ће бити неко предупређење озоиљњијег карактера, него што је несрећни свршетак обичног испита за прелаз.