Prosvetni glasnik

200

НРОСВЕТНИАСНИК

Сада нам остаје да оиишемо, како треба сређивати и обрађивати тај материјал, како треба изводити резултате и како треба из иосматрања и мерења изводити закључке. То је питање веома сложено, те с тога је и крло тешко изложити правида, којих се треба придржавати при обради материјада, пошто се у литератури ма.ло ко занимао тим питањем, а у снисима психолошким готово ничега не налазимо односно тих правила. Међутим није могуће не признати, да су та правила од велике важности; од њих зависи правилно проучавање и верна оцена прикуп.Ђеннх дата; није довољно прикупити стотине посматрања и истраживања и извршити огл.еде над стотинама ученика, већ је неонходно проучити са свих страна резултато огдеда и посматрања, — само на тај начпн може се сматрати да ће рад бити ваљан, поучан и користан. Разрађивање прибраног материјала често пута није баш тако лак посао; обично је тај део рада тежи, него вршење самих огледа иди прикупљање посматрања. Ми смо често пута наилазили. да се у вел.иком броју радова, особито онима, који се штампају у американском журналу „Ре<1а§о§1са1 беттагу", испитивачи, имајући при руди масу испитивачких радова и извршивши огледе у школама, не умеју наћи у маторијалу и извући из њега све оно, што он у себи садржи. С погдедом на све то, нама се чини, да неће бити издишно ако довољно опширно и детаљно изложимо та правила, а ради илустрације навешћемо и неколико примера. При обрађивању ирикупљеног материјала треба разликовати неколике случајеве, од којих су најглавнији овакви: 1.) Имамо посматрања или ресултате огледа над једном каквом му драго физичком али психичком Функцијом ученика, и тражи се да се саставе закључци о стању те Функције у тих ученика. Тако, на нример, у разреду са 10 ученика, учињени су огледи над мускулном снагом, па се пита. шта се може закључити пз тих огледа у погледу мускулне снаге тих ученика ? 2.) Имамо посматрања или ресултате огледа над различним Функцијама у једних и истих ученика, па настаје питање, како се разликују разни ученици једни од других у погледу проучених Функција, или још: у каквој зависности стоји једна према другој проученој Функцији? На пример, у разреду од 40 ученика измерена је у свакога мускулна снага, раст, тежина, обим груди, количина удисаног ваздуха и брзнна трчања; настаје питање, чиме се одликују ученици међу собом у погледу сваке од тих Функција, т. ј. настаје питање, имају ли они од ученика, у којих је мускулна снага највећа, првенство над другима и у погледу раста, тежине, обима груди и т. д.? иостоји ли ма каква зависност међу тим различитим Функцијама и каква је она? расте лн брзина трчања пара-