Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

201

лелло са мускулном снагом, или не? и т. д. Та су иитања, очевидно, комшшкованија од првих, њих је теже и проучавати. Ето, таква су два гда.вна случаја, које ћемо разрадити детаљно. Но пре него што приступимо излагању правила, која се могу применити у тим случајевима морамо пре свега да обратимо пажњу на Форму прибраног материјала; у том погледу има врло велике разноликости. У најпроетијим случајевима, кад се ствар тиче мерења физичкпх и физиолошких Функција, добијају се бројни резултати посматрања; такви су, н.пр., мерење тежине, раста, мускулне снаге, брзине трчања, количиие удисаног ваздуха, брзине дисања и куцања срца, температуре тела, обима главе, брзине простијих психичких акта (на пример: решавање простих задатака) и т. д. У свима тим случајевима резултат свакога огледа над сваким учеником бедежи се бројем, тако да, када су извршена мерења над већим бројем ђака, онда се материјал представља у виду низа бројева, које треба проучити. Но, то су само најпростији случајеви; а обично пак, када се у раду додирују сложенија питања, кад се проучавају, н.пр., виши психички процеси, ми имамо материјал квалитативног карактера, на пример, писмени одговори ученика на постављена им пнтања, или какве слике, и цртежи, које су израдили ученици по задатој теми, или, најпосле, то могу бити приче и расуђивања ученика, написана на извесну тему; овамо спадају одговори, послати на разаслата питања. У тим случајевима прибрани материјал бива компликованији, а обрада његова тежа. У сваком од два главна случаја, које споменусмо горе, морамо разликовати, у каквом је облику материјал што га имамо, и проучити детаљно, како треба поступати тада при обрађивању тога материјала. I. Обрађивапе материјала или огледа чињених у иогледу само једне функције. Разгледаћемо пре свега оне случајеве, у којима се резултати огледа или посматрања, извршених над појединим ученицима, изражавају бројевима. Најпроетији случај јесте онај, кадаје сваки ђак измерен једанпут, и када се тражи да се одреди стање извесне Функције у дотичној групи ученика; навешћемо пример, који ће јасно показати, у чему је ствар. Претпоставимо, да су у једном разреду од 20 ученика, који су просечно од 12 година, измерили мускулну снагу руке помоћу динамометра и нашли за те ученике ове бројеве, исказане у килограмима: 13, 18, 15, 21, 23, 19, 14, 20, 22, 18, 17, 15, 21, 19, 16, 18, 19, 15, 20, 17. Шта се може рећи тада односно мускулне снаге у тих 20 ученика? Видимо, да тај низ бројева варира између две границе, 13 и 23; но то још није довољно. Да бисмо окарактерисали степен мускулне снаге у дотичнога разреда, неопходно је прорачунати просечну величину. Просечна мускулна снага у овом случају износи 18 килограма. Па и та су дата ипак недовољна, треба још представити бројем, колико је велико варирање