Prosvetni glasnik

202

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мускулне снаге у разреду; тога ради израчунавају тако звано просечио укмањање иди средње варирање (колебање); израчунавају се разлике међу нађеном просечном величином и нојединим мерењима. Те раздике у дотичном случају износе: 5, 0, 3, 8, 5, 1, 4, 2, 4, 0, 1, 3, 3, 1. 2. 0, 44 1, 3, 2, 1; њихов је збир 44, дакле, просечно варирање износи — = 2,2. -ј у II тако, ми можемо заменити ред мерења, извршених над 20 ђака, овим четирима бројевима: лросечном величином, која износи 18 килограма, просечним колебањем (варирањем), које пзноси 2-2 килограма, минималном и максималном величином, која износи 13 и 23 килограма. Често пута бива од користи прорачунати однос просечног колебања према 2-2 просечноЈ величини, т.ј . у овом случад —-— = 0,122; тоје потребно у 1о оним случајевима, када се тражн да се међу собом уиореде два реда мерења и да се реши, који се од та два реда више колеба и колико. Иретпоставимо, на пример, да су у другом разреду такође од 20 ђака, који сувећ од 16 година, одредили мускулну снагу инашли ове бројеве: 35, 32, 37, 39, 35, 31, 32, 38, 37, 36, 40, 34, 29, 33, 36, 39, 36, 30, 33, 38; лрорачунавши просечну величину и иросечно варирање, наћи ћемо да они износе 35 и 2 - 6 кидограма; сем тога, минимална -и максимална величина износи 29 и 40 кидограма; дакде, ми изводимо закључак, да је мускудна снага у том разреду готово два нута већа, него у оном пре овога; упоређење просечних варирања (2-2 и 2-6) води нас забдуди; из овога, што је у овом другом случају просечно варирање веће, но у првом, не треба закључити, да се у другом разреду мускулна снага кодеба сразмерно више, но у првом; морамо још да сравннмо сразмерне ве2'2 2 6 дичине просечног кодебања, т. ј. , иди 0,122 и ' , иди 0,074, и 1о о5 тек тада ћемо јасно видети, да се у другом разреду мускудна снага ученика сразмерно много мање колеба, но у првом разреду. Прорачунавања, сдична претходним, морају се вршити у свима сдучајевима, за које имамо бројне резудтате. Мођутим, треба имати на уму, да је за прорачунавање просечног кодебања неопходно, да број посматрања буде доста велики, на пример, преко десет; не треба нрорачунавати, кад имамо свега пет посматрања, као што су неки аутори радиди, пошто у тим случајевима прорачуни немају оне важности, као при већем броју посматрања. Што је већи број посматрања, тим је потребније прорачунати просечну ведичину и просечно кодебање; та два броја заједно са минимадним и максималним дају нам општи појам о реду посматрања, који имамо, а када треба сравњивати међу собом некодико редова посматрања, онда се то сравњивање (уноређивање) врпш у гдавноме помоћу прорачунатих просечних величина, као што показасмо на претходним примерима. 'Га два примера изабрата су тако, да за упо-