Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 203

ређивање њихогшх резултата нема скоро никаквих тешкоћа; могу се, међутим, десити случајеви, — а на пракси се дешавају врло често, када је упоређивање двају редова мерења доста тешко. Да наведемо пример за то: представимо, да је при мерењу раста у сто ученика извесне групе нађена просечна величина од 150 сантиметара, са просечшш колебањем од 8 сантим.; у другој групи, такође од сто ученика, просечни раст износи 155 сантим., са просечним колебањем од 10 сантим.; настаје питање, може .ш се на основи тих разлика закључити, да је друга група ученика сразмерно већа растом, него прва, или се добивена разлика (међу 155 и 150) мора сматрати као чисто случајна? То питање може бити врло важно; претпоставимо, на пример, да се прва група састоји само из добрих ученика, а друга група само из рђавих; онда се питање своди на ово: Имамо ди права извести из тих посматрања закључак, да су бољп ученици мањи растом, него рђави? Питање је то доста компликовано, пошто оно захтева примену теорије вероватности. Нећу се овде задржавати на разматрању тога питања, јер би за то била потребна и сувише специјална расуђивања. У датом примеру може се, користећи се теоријом вероватности, рећи, да разлика у расту обеју група ученика није случајна. До сада смо претпостављали, да је сваки ученик само један пут измерен, и показали смо, да је проучавање сличних случајева сразмерно нросто. Но у већини случајева труде се да учине један и исти оглед неколико пута над сваким учеником; како треба поступати у сличним случајевима и како тада треба аналисати прикунљени материјал? Већ ту питање ностаје компликованије. Пре свега потребно је да објаснимо, у којој намери чинимо по неколико огледа над сваким учеником. Обично понављају једно и исто мерење неколико пута за то, да би се избегле грешке, да бисмо се боље уверили, да је дотична Функција правилно измерена; на иример, меримо раст свакога ученика три нута узастопце за то, да бисмо се уверили, да је ученик добро стојао, да није савијао колена, да није обарао главу, да нисмо грешили читајући бројеве на скали и т. д. При мерењу обима груди такође је корисно свакога ученика три-четири пута измерити и т. д. У свима сличним случајевима треба за сваког ученика прорачунати просечну величину извршених мерења и по том већ поступати са тим просечним величинама онако исто, као и при јединичним мерењима. Но, сличног рода прорачунавање може се применити само онда, када се мери ма каква Функција, која се не мења од једнога огледа до другога; већином пак психичке и неке Физиолошке Фупкције мењају се под утицајем разних услова и по томе, када се понавља један исти оглед неколико пута узастопце, добивени резултати могу бити различни услед тога, што се Функција, коју проуачвамо, у неколико изменила у времену које протече од једног до другог огледа. На пример, ако при огледима