Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

205

дотичним усдовима, износи 15*66 килограма, која, варира међу 11 (за Н) и 19 (за К), и просечно варирање износи 2-82 (прорачунато по правилу, које смо горе навели). Но сличним одговором не треба бити задовољан; иосматрања садрже у себи још дата, којих се још нисмо дотицалл. Потребно је разгледати, како се мењају бројеви, добивени у разним огледима; да ли те измене не подлеже каквим правилима, по којима би се могло закључити о степеиу и облику варирања Функције, коју проучавамо. Пре свега треба пажљиво разгледати редове бројева, који су добивени за сваког ученика, па се запитати, да ли се подједнако мењају ти бројеви у свих ученика. При таквом проучавању често ће се наћи, да се ти бројеви не мењају подједнако у свих ученика, и запазпће се, да има различних тииова промена; тако, н.пр., у неких бројеви постепено опадају (смањују се) од првог огледа до последњег, у других они постепено расту и, најпосле, у трећих су колебања слаба и бивају с обе стране, т.ј. од првог огледа ка последњем и обратно. Врло јасни примери сличних различних типова налазе се у радовима Бине-а и Ђаскида над мускулном снагом ученика и над временима реакције (Аппее рзусћо1о§1^ие, 1. IV, 1897. године). Слично проучавање редова (низова) бројева често је пута одвећ тешко; кад број огледа није велики већ износи, н.пр., 5—10, н кад број ученика не премаша 30—40, онда је још и лако наћи се у тим бројевима, али кад имамо 25—30 огледа извршених са сваким учеником, и кад је број ђака нреко 50, као што то бива, на пример, прп огледима над временима реакције, онда такво проучавање бројева постаје доста тешка ствар; тада морамо неколико пута узастопце пажљиво да читамо низове циФара, да групишемо разне ученике међу собом, да пишемо ресултате у различне поретке за то, да бисмо их лакше могли сравњивати и, иајпосле, да граФички представљамо ресултате, који се тичу сваког ученпка. Тек после тога детаљног проучавчња моћи ћемо распоредити ученике на групе; тај је део најтежи у целом раду, за то често и видимо, да се штампају радови, у којима се аутор ни.је могао наћи у материјалу, није умео да одвоји разне типове, те ее, према томе, сав његов посао мора сматрати као недовршен. Ако разгледамо претходни пример, одмах ћемо запазити, да је V ученика А, С, Г, К, Б. мускулна снага остајала готово једна иста у пет огледа; колебања су била веома незнатна и нису имала сталнога правца; напротив, у ученика В, 1>, Е, 0, Н, мускулна је снага постепено опадала од првога огледа до последњег. То ће се још јасније видети из ове таблице, у чијем смо једном делу спојили све ученике прве групе, а у другом •— ученике друге групе (у дотичном примеру можда ће то бити излишно, али је веома корисно при већем броју ђака и при многобројним огледима);