Prosvetni glasnik

206

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПРЛА ГРУПА А 18, 18, 19, 18, 17 С 19, 18, 19, 19, 18 Г 18, 19, 17, 19, 18 К 19, 20, 19, 18, 19 I, 18, 20, 19, 17, 19

ДРУГА ГРУПА В 17, 15, 15, 13, 13 Б 15, 11, 10, 10, 11 Е 16, 14, 13, 13, 11 6 17, 14, 13, 13, 12 Н ...... 15, 10, 11, 10, 9.

Кад смо на тај начин разродили ученике на групе, онда се могу ироучавати бројеви за ученике сваке групе; тога ради прво се упоређују међу собом поједине групе, узете свака као целина; у дотичном примеру ми израчунавамо просечну величину за ученике А, С, Р, К, I* и надазимо да је она 18,5, а за ученике друге групе В, Б, Е, С, Н — 12,8. Упоређивање тих просечних величина међу собом већ нам нешто казује; велимо нпр., да је у дотичном случају мускудна снага ученика првс групе већа, него снага ученика друге групе. Ако би број ученика био већи, онда би било неопходно да се за сваку групу на по се израчуна просечно колебање, и тада бисмо рекди, да се мускулна снага прве групе колеба мање или више, него у другој групи. После таког општег упоређења група међу собом обично се прелази проучавању од више часова и проучава се пре свега, како се мења функција од једнога огледа к другоме; за то израчунавају просечност из резултата свакога огледа за све ученике разних група; ми видимо, на пример, да за ученике А, С, Б 1 , К, Б просечност из првих огледа износи 18 + 19 + 18 + 19 + 18 = 18,4, просечност из других огледа 5 — 19, из трећих — 18,6, из четвртих — 18,2 и из петих — 18,2, и примећујемо, да просечност у почетку по мало расте, па затим по мало опада. За ученике пак друге групе одговарајућа просечна величина износи: 16, 12,8, 12,4, 11,8, 11,2, то јест примећује се стално опадање од првога огледа до последњега. Сад настаје питање, како бива то опадање, да лије оно једнако у почетку или не? Овде видимо, да је опадање најјаче од првога огледа ка другоме, а затим постаје приближно равномерно. Кадјеброј ђака већи, тојеопет исто тако неопходно прорачунати просечно колебање за сваки оглед, и тада можемо видети, да ли се ти подаци кодебају више у првим огледима или у последњим. Из вишеизложенога јасно се види, да је тај случај много компликованији од првога, у коме смо имали само по један оглед од сваког ученика; овде ће разрада заузети -много више времена, но зато пак и даје веће резултате. Да бих показао преимућство понављања једнога огледа неколико пута над сваким учеником, ја ћу груписати оне закључке, који се могу извести из горенаведених примера, који се тичу једне исте Функције (муксулне снаге), проучене једном и истом справом: 1-ви иример. Над сваким учеником извршен је један оглед. Резултат: мускулна снага разреда износи просечно 18 килограма, просечно