Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

609

■бине расе. Теорија расе у једностраној и искључивој примени тако је погрешна као и теорија која сувише много приписује упливу климата, тим више што и обе оне, узете заједно не могу још објаснити сву историју; у једним истим ширинама, па и у једним истим местима, али у разно време ми видимо развитак цивализације и укоченост на истом ниском ступњу живота као што се то може опазити и односно два народа једне исте расе или шта више једног истог народа у разно време. У иеторији делује још нешто друго а то је сама, тако рећи, историја, нарави, идеје, уредбе, које је створила историја; на првим ступњима цивнлизације основа културно-социјалне средине више или мање свуд је једнака. ТТТто се је цивилизација зачела у крајевима са извесним земљиштем и извесном климом, то се може појмити па и разумно доказати неизбежност таког појава, али ако је прво становништво тих крајева, које је положило основ најстаријим цивилизацијама, било хамитско, кушитско, туранско п монголско (у Хини), то би се у оиште могло објаснити само из, на жалост нама, непознатих, иогодаба првобитног појава и расељавања људских раса. Факат је да су крајеве незгодније за зачетак цивилизације прво населили народи тих а не других раса, али за што је то тако било, ми нећемо никад дознали. Из истискивања једних раса другима и бржег и постојанијег кретања једних код застоја других, ми можемо учинити општи извод односно веће „даровитости" оних који су успели; али у чему су основи те даровитости и како су они постали, то ће тако исто још дуго бити спорно питање. Тако ми морамо узети два Факта који претходе почетку историје и по томе подлеже испитивању других наука (геологије и антропологије). Први је од њих да у извесним ширинама постоје неки крајеви са врло плодним земљиштем, који су, силом својих природних услова, иостали места зачетка цивилизације. Други је Факат да у човечанству постоје некодико неједнако даровитих раса, од којих једне, својом физичком и психичком превагом, потискују друге и измичу испред њих на путу прогреса. Општи ход историје Истока био је у том што је цивилизација прегазила из крајева плоднијих и топлијих у мање плодне и топле и у исто време од односно нижих раса вишима. Свака земља имала је своје особите услове, који су упливисали на њену историју; своје особите зачетке, — не у смислу само прирођених особина но и у смислу нарави, обичаја, уредаба, друштвених односа, веровања, појмова и т. д. — имала је и свака раса; и та последња околност мора се узети на ум при изучавању тог историског света, у коме су настајале мешавина и наизменична наследност раса. На жалост, у нашим знањима о првобитним Хамитима, Туранцима и Кушитима има много недостатака а у нашим суђењима о тим расама доста хипотеза; само за Семите а још више за азијске Аријевце ми стојимо већ на потпуно чврстом земљишту, бар у најглавнијим питањима.