Prosvetni glasnik

610

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У Праисториска вреиена на Истоку Ирвобитне миграццје народа. — Лразавичај историских раса старог до*а. — Семитске миграције у иреисториским времеиима. — Аријевци у Ирану и Индији. Културна аалеоптологија. — Старост историског живота. — Легендарни догађаји и еаохе. — Почетак извесне историје. Ако и потпуно извесно знамо у каквим су се крајевима старе Азије и Африке зачеле прве дивидизадије, и ако нам је тако исто познато да су основе тим цивилизацијама положили не Аријевци ни Семити него друге расе, о којима су појмови веома неодређени и шта више и проблематични, ма да се без велике погрешке моасе говорити о Хамитима, Кушитима и Туранцима, то се тим не исцрпљују још најопштија геограФска п етнограФска питања старе историје Истока и још ман>е од тога ограничава се област питања која допуштају само хипотетичка решења. Помињући то да су Семити и Аријевци истиснули старије туранске и кушитске становнике земаља у којима су оснивали своје државе и разви.јали своје цивилизације, наука ипак држи се чврсто утврђених Факата да Семити и Аријевци нису били аутоктони у областима које су после населили, и не само што се у предањима сачувао спомен о „великој сеоби народа" која је била у дубоко старо доба, но и многа, чисто објективна дата доказују да су народи обе те расе били односно доцнији досељеници у те земље где се .је затим развијала њихова историја и да су у крајевима које су заузели наишли на старији слој становништва, који су нешто потиснули а нешто асимиловали са собом а нешто оставили да живи с њима и доцније. Обраћајући се датима, која се тичу Туранаца и Кушита ми тако исто с правом, и ако не тако одређено, можемо тврдити да су и они били досељеници из других крајева у та места где су временом морали водити борбу са Семитима и Аријевцима. Туранци су били досељеници у равницама Бактријане, на Иранском висоравну, у Јерменској и Малој Азији, у равницама Сузијане и на обалама Тигра и Еуфрата, као што су Кушити биди досељеници и у Хинду-Кушу, и у долини Инда и у Декану и на обалама Плавога Нила и у опште свуд где се дознало или се са већом или мањом вероватношћу држи да су они постојади. Те миграције народа у преисторијска времена и на освитку историје стављају питање о нрвобитном завичају пресељеника, т. ј. ново геограФско и етнолошко питање, одвојено од геограФије и етнологије историских времена.; реч је о другим крајевима него што су они, који су видеди зачетак најстарије цивилизције, о стању народа старијег него што је оно, кад су они почеди да израђују те цивилизације. Без сумње та, тако рећи, преисториска географија и етнологија оснинају се на више мање вероватним хипотезама, од којих се неке могу сматрати као опште примљене или бар, као најраширеније. Испитивања питања из области таке геограФије и етнограФије немају нравце везе с историском науком у ужем смислу те речи; то су гштања