Prosvetni glasnik

НАУКА И ПАСТАВА

611

преисториског живота, питања засебне људске палеоптологије. Ппак .је решење њпхово веома важно засаму историју по томе, ако се миграције Туранаца и Кушита односе све ка незапамћеним временима нре почетка сваке историје, то семитске и ариске миграције припадају броју Факата који већ довољно јасно излазе пред наше погледе при већ знатној светлости историје. Не упуштајући се у појединости, ја могу овде изнети кратак нацрт расељења и пресељења народа пре ночетка извесније историје, у колико се то може учинити на основу најрашнренијих и највероватнијих погледа. Преисториски становници земаља, у којима посде видимо Семите и Аријевце, били су, по тврђењу многих научењака, као што сам већ поменуо, Туранци и Еушити. Прву од тих раса, која се је раширила, као што смо видели, од Бактријане до Мале Азије на западу и до Сузијане и обала Тигра и Еуфрата на југу, доводе, но туранском предању, из једне долине Алтаја, нешто северније од Памира, док се као завичај Кушита који су се раселили од Ганга до Нила, сматра у Бактријани област Куга, коју наводњава Хелменд. Најстарија историска геограФија Семита говори о Јерменској и од времена њихова становања у њој ми можемо тражити даља њихова кретања; али Јерменска није била колевка народа те расе и празавичај Семита узимају близу Памира, у горама Белуртага, онде где се тај ланац спаја с Хималајима. По близини с тим крајем узимају и првобитни завичиј Аријеваца, између осталог и на основу предања Пранаца о Ан-уапеш Уаес1јо т.ј. „боравшпте Аријеваца". Тако плато Памира, који чини центар планинског масива, из кога потичу четири велике реке — Инд, Хелменд, Окс и Јаксарт, признаје се за празавичај историјских раса. Полазећи од те поставке историци Истока труде се да изведу путеве, по којима су ишле миграције бар народа семитске и аријске расе, које су заузеле у Азији једна југозападни угао између Средоземног мора, Тавра, Тигра и мора око арабијског полуострва, а друга Индију, Иран, Јерменску и Малу Азију. Семитска раса као да се затворила у мало час поменутим границама и ван њих ми би узалуд тражили каквих било јавних трагова преисториског живота Семита, али геограФске и историске напомене у књизи Битија, која се може сматрати као „општа архива семитске расе" допуштају нам да изнееемо неке напомене односно миграције Семита до њиховог јављања у области, где они на први поглед изгледају аутоктони. Први познати крај где су живели Семити, пошто су се иселили из првобитног завичаја расе, била је Јерменска у подножју Арарата, међу изворима Тигра и Еуфрата, од куда су се они спустили на југ у област Арфаксад у Месопотамији и отуда су већ прешли доцније у Сирију, кад су многа њихова племена осим тога населила се нешто и у Халдеји да би се помешали с тамошњим Кушитима, њима сродним а нешто да би оставили ту земљу новим становницима. Једна од нових миграција