Prosvetni glasnik

138

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да на сваку команду одмах изврши потребну радн>у. Није ли то велико умно напрезан.е. Гимнастика треба да је основана на начеду слободног кретања. За тим ишаблонско учење свију радњи. Рећи ће се, па и шведска гимнастика није основана на начелу слободног кретања, и ту се заморава детињи ум разним командама. Јест, али шведској гимнастиди то је и једина мана, а међу тим има. толико добрих страна, да се и та мана губи или и мало осећа, па се зато и трпи. Зар није највеће задовољство за сваког нри обуди, кад у извођељу разних нових и нових врло лепих и еластичних радњи крепи и челичи своје тело? Војна вежбања тога немају. Она су сва једнолика и кад се понове неколико пута, она постају врло досадна и заморна. А преко тога не сме се прећи ћутке код школске деце. Ако се војна вежбања. и не заведу ио школама неће ни војна обука много изгубити. Многе радње из остаде гимнастике сличне су а негде баш и исте као и у војним вежбањима. А затим једном добро физички образованом младићу, као што мало пре рекох, није ни мало тешко, да се врло лако и брзо обучи у војним вежбањима онда, кад дорасте за то и кад у целости изводи во.јну обуку — за време служења свог рока у сталном кадру. Није ли једном добром музичару носле мале пробе лако одсвирати сваки нов комад музички, који мусе да? Па онда зашто уводити и војна вежбања? Зашто подносити жртве, зашто губити време ? Треба, дакле младића ојачати, очеличити, начинити га окретним и еластичним, па ће он после у своје време и војну обуку лако изводити и научити. То ће нам све дати модерно физичко образовање, које одговара и свима осталим захтевима гимнастике, нарочито школске. Нека ми се овом нриликом допусти, да изнесем, шта треба гледати највише при извођењу телесног вежбања, што је и г. Др. Војислав Ж. Ђорђевић врло лепо изнео у своме реФерату о „упуту за гимнастику" од Др. А. Зеге и Јов. Стојановића (Просветни Гласник св. 10 за 1897. годину). Г. Ђорђевић норед осталог вели: „Телесно вежбање ваља да елужи деци као одмор од умног школског рада; оно треба да је за њих уживање, а никако терет пун војничке педантерије. С тога морамо бити против сваког оног телесног вежбања код школске деце, где се разним командама и тешкњч компликованим Фигурама не само замори тело детиње, већ и ум његов". Тога без сумње највише има у војним вежбањима. Г. Ђорђевић даље вели: „Телесно вежбање у школи ваља да. се ради слободно са песмом, јер се на тај начин плућа детиња шире, јачају и живље раде. Оно се не сме радити никако тихо, тобож ради неког реда и дисциплине. 1

1 Мисдим да и г. ТБорђевић није миелио да се у извођењу гимнастике да доста велике сдободе с обзиром и на то, што су наша деца ио природи и домаћем васпитању