Prosvetni glasnik

146

ПРОСВЕТНИ ГЛАСВИК

У основшш школама треба неговати само дечје игре и то како наше народне, тако и одабране т} г ђе. Не треба се бојати што би се и туђе игре уносиле, о чему нам лепо одговара Долингер у његовом раније изнесеном чланку Фусбал. Да би се пак то неговало, као што треба, треба што пре, но могућству одмах завести телесно вежбање у учитељским школама. Један учите.в добро физички образован знаће наћи пута и начина да у основној школн негује и дечје игре, при том и са већом вољом. У средњим школама треба гајити дечје и омладинске игре све по узрасту и саставу ђака. Затим треба неговати шведску и немачку гимнастику — гимнастику на справама. 0 шведској и немачкој гимнастици нећу овде говорити, већ упућу .јем сваког, ко би о томе шта хтео знати на раније поменути реФерат Д-р Во.ј. Ж. 'Борђевића (Иросветни Гласник свеска 10 за 1897 год.). Овај реФерат допуњује овп.ј чланак. Ту је све казано, кад, како, у ком степену ваља неговати шведску и немачку гимнастику. 0 играма као и о начину, правцу и захтевима при извођењу гимнастике исдрпно је изнео г. Срета ,Ј. Сто .јковић, проФесор (сада директор гимназије Вука Ст. Караџнћа) у свом делу: „ физичко васгштање и пегове реформе*. Овде само напомињем да се шведска гимнастика може неговати с успехом у свима разредима средњих школа, а немачка — гимнастика на справама — нарочито у вишим разредима и то више гледати и на вољу ђака, а бирати и радње. Марширање, трчање и скакање треба да заузме видно место при извођењу обуке у свима разредима. Све то, да би се извело треба имати добре учитеље гимнастике, који ће нотпуно разумети свој позив, циљ, задатак и утицај гимнастике на тело и дух ђака. у олште човека. На жалост ми их данас немамо. Може бити да бих и било, али на њих иије обраћана пажња као што треба, нити им је давана могућност, да би гимнастику даље развијали. При том као што вели и Долингер на њих, а и на све остале, који су тражили себи уживања у спорту за снажењем свог тела, озго се некако гледало као на неке особењаке, и са подсмехом. Како ствар не трпи одлагања, то да би секо лико толико овом помогло, док и ми не добијемо своје учитеље гимнастике, треба, да се заведу школски излети и то много озбиљнији, но што су пре били. Треба прописати да сваки разредни старешина недељно бар два нут изведе свој разред у поље, где би се ђаци вежбали у разним нашим витешким играма, трчању, скакању итд. При том не чекати одређене дане за то, већ сваком згодном приликом. Такви излети могу се чинити с пролећа и с јесени, а ту су дани врло променљиви: кишни, и ветровити, па чим се укаже добро време извести ђаке у поље разуме се не