Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

147

више, но два пут недељно. Ту остала настава не бп ншпта нзгубила. Зими пак могли би ђацн опет под надзором ког свог наставника, кад су суви дани, изићи на какав лед, ако је смрзнуго, а леда ће бити или у самој вароши или у близини њеној (никако на реди, нарочито дубокој) па нека се ђаци тоциљају. Кад пак има снега изаћи те се погрудвати. Нека се нико Не пдагаи несрећних случајева. Не мари ништа, ако ко и добије јачи удар грудве. Горих случајева неће ни бити. А зар има ког телесног вежбања, а даје без опасности?.То нам лепо износи Долингер у његовом раније изнетом чланку о Фусбалу. Па ипак, та је опасност епортова за јачање тела врло мала, кад се упореди са опасностима слабости, страгаљивости и нездравости гаколског ваздуха и гаколских клупа. Најозбиљније пак настати да добијемо добре учитеље гимнастике. Треба само жртвовати неку десетину хиљада динара и послати два до. три интелигентна младића, који имају за то подобности и воље у стране земље, те да свестрано проуче целокунну гимнастику. Не треба жал ити жртве, те су жртве тако мале, управо незнатне нрема користима које ће нам то донети. Хоћемо ли и даље допугагати, да нам овако гаколски подмладак стоји жалосно са здрављем? Нисмо ли очевидци, толико и толико младих људи, који су разорили своје здравље хтевши се напајати духом знања и умења, што му га је школа тако једноетрасно и наопачке дала. Велики проценат тога не би било, кад би се они и физички образовали. И шта су онда те жртве према томе? Ови би младићи, вративгаи се у земљу, разуме се поред обуке по средњим и другим школама настали да међу интелигентном омладином, нарочито међу будућим иросветним радницима-ФилосоФима на нагаој Великој Школи та знања из гимнастике преНесу. И на страни су учитељи гимнастике махом доктори философнјо , медицине итд. У Енглеској тражи се да проФесор поред своје сгручне спреме има доказа и о спреми у гимнастици и играма (види физичко васпитање и његове реФорме од Ср. Ј. Стојковића стр. 92.). То ће се врло лако учинити, јер гимнастика је таква ствар, данетражиспецијално изучавање, већ сваки интелигептаи човек, који еамо за то има телесне подобности и воље, може је потпуно изучити, не крњећн ништа од осталог свог знања, Зар не спада ово, истина у мањем обиму, као део опгатег образовања код сваког интелигентног човека? Сваки од омладинаца (разумем ту Вел. Школу) а нарочито ђаци фило<;офског Факултета радо би се томе одавали, у место гато би проводили своје слободно времо по загушљивим каФанама, па или само из здравствених побуда, или и изгледом, да ће после као насгавници и норед своје редовне дужности примати пристојан хонорар обављајући обуку гпмнастике по средњим школама. То ће и јевтиније и боље да се изведе но имати нарочите учитеље гимнастике. Прво један учитељ гимнастике, кад му Је то једино занимање, мора имати и већу плату и до■бијати периодске повишице или класе, док би хонорар махом био увек 10*