Prosvetni glasnik

152 ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и да се све ради код куће. Ако Фамилија није имала довољно руку, узимали су робове. Омир износи да је мало робова који су рођени у кући свог господара. Скоро су сви ратни заробљеници или они које су пирати похватали. Та се несрећа често детпавала и лицима високог ноложаја. Еумес, свињар Улисов, био је син једног краља и неверни роб који га је као дете дао таФИЈским морепловцима био је и сам син једног богатог Сидоњанина. Неколико синова Пријамових били су одведени у ропство, јер су пали у руке непријатељима. Хектор се боји да ако Троја падне, вегова жена Андромаха не буде одведена као робиња у Аргос или у Тесалију и доиста, кад је Троја била заузета, многе Тројанке беху подељене међу победиоце. У тим временима несигурности нико није био заштићен од такве опасности, те се може замислити како је мучно било очекивати је. Ма колико да је било горко то стање, оно их је наводило на једно велико добро. Није било добро живети усамљен у сред једног друштва изложеног толиким насиљима. Да би се имало колико толико мира, требало се придружити друштву које је било у стању да штити све своје и кад човек није имао Фамилије, највише чему се могао надати било је то да буде примљен у другу Фамилију. По томе ропство је било срество, истина доста несавршено, да се створи нова Фамилија. Роб је био члан Фамилије у коју је улазио; он је био, као што се говорило „човек из куће", и пошто му је положај у кући био иовољан, он се доста брзо прилагођавао, јер је ту налазио заштиту од неизвесности живота. Омир је можда улепшао мало ту ствар, и могућно је, да је око њега било и рђавих робова и рђавих господара. Али, као даје сједне стране превлађивало ноштовање и оданост, а с друге брижљивост и благост. Услед заједнице радова која је непрестано доводила у додир господара с његовим људима, међу њима се утврђивала нека врста Фамилијарности, која је ублажавала оиорости ропског рада. Рад не само што ни.је раздвајао личности као што је то било доцније, него је био веза која их је уједињавала. Није у свакој Фамилији била с једне стране једна шака људи, која је експлоатисала робове као стоку, него је то био скуп личности, које су, поред све разлике стања, имале бар то заједничко што су сваки дан биле удружене на истом послу, тпто није давало да се узајамно сматрају као странци. Домаћи посао био је у опште остављен женама. И људи су у њему узимали удела али, у сваком случају, Омир много ређе спомиње њихово присуство, док је у главном то био женски посао, док су мушки били свињари, пастири, справљали месо, гајили стоку. Жена је било много више. Улис, који ири том није био врло имућан владалац, имао их је педесет у својој кући, а тако исто и Алкиноос. Тако велики број долазио је од јаке разноврсности унутрашњег рада, који је тада био много већи него данас, а и доста раскошан. Тако у палати Мснелајевој, кад