Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

153

се .Једена појавила, Адраст јој даје једну столицу, Адраст јој меће пред ноге један леп ћилим, а Фило јој даје једну сребрну котарицу. Свима тим женама управљала је домаћица, којој је помагала једна надзорница, ко.ја је обично бивала каква стара робиња, а но некад и остарела дојиља. Ова није била само проста надзорница; она је радила као и друге, и осим тога чувала је храну и обучавала нове робиње. Свака женска имала је свој нарочити задатак, и ако није била апсолутно ограничена на њега није било ретко, да једна везиља, на пример, остави за један тренутак свој посао, да би гледала посао у кујни. Живећи у непрестаном додиру са својом господарком, које су делиле њене послове, радости и муке, те су жене биле обичио послушие и покорне. Оне су постајаде непослушне само онда, кад је дуго одсуство господара доводило кућу до анархије. Пенелопу, оставши сама у Итаци, са малим сином, нису хтеле њене робиње увек да слушају и многе од њих просиоци Пенелопини наводили су на све изгреде. Радове у пољу радили су скоро искључиво мушки робови. У Омирско доба још је мало било обрађеиог земљишта, док су пашњаци заузимали велике просторе. Хранили су се поглавито месом и богаство се мерило по количини стоке која се имала. Сваки је имао право да шаље сво.ју стоку на јавне паше. Ииак у Одисе.ји се већ види да се изјављује тежња присвајања тих земљишта која су пре била недељива; такав је случај с Улисом, чије су свиње смештене далеко од вароши у каменим шталама, окруженим дрвеном оградом. За гајење стоке требало је мало руку и за то су узимали робове; за хиљаду свиња доста је било четири човека. Други су радили у воћњацима, виноградима и њивама. Читајући Одисеју човек би помислио да су сви ти људи уживали нотпуну слободу. Свињар Еумес ради по својој вољи; он убија и једе стоку колико год хоће; он гради оборе не питајући никога; шта више он је могао купити једног роба за свој рачун. Али његов је положај са свим изузетан. Он је слободан у свом кретању само за то што Улис, његов господар, није код куће да му заповеда и што Телемах није још у стању да замени свог оца. Друкчије су ишле ствари код Лаерта, који нам даје слику иоседника који живи у селу. Љегов је живот прост и скроман: он руча са. својим робовима; он надгледа њихов рад, а он сам ради шта хоће. Један од призора израђених на штиту Ахиловом показује нам господара, који мирно посматра жетеоце, који жњу и везују снопове. Обично се на то и сводила улога господара, док су око њега чланови Фамилије и робови вршили његове наредбе. Поред робова било је у пољској економији места за слободне раднике. У јелинском свету било јетада пуно авантуриста, којесу ирилике отргле од њихова завичаја и бациле да се потуцају по свету. То су били убице који су избегавали гнев сродника својих жртава, људи изгнани или који су се добровољно искључили из своје Фамилије, робови бе-