Prosvetni glasnik

446

пр0свет1ш гласник

још у дубоку таму, али је ипак са сигурнотћу толико утврђено да кратковидост ствара ирекомерно гледање у врло блиске предмете, за тим наслеђена наклоност и слабо осветљење. Иза тога је говорник саопштио резултате исиитивања школских столова (клупа) усправног писма, штампу нгколских уџбеника итд. За Рекламову библиотеку и за Рекламова издања старих и модерних класика рекао је да су убице очњег вида и чуди се како државна санитетска власт није ова издања најстроже забранила, напротив похваљује издања клаеика која су изишла у едицији другатва берлинских наставника. На даље је говорио о осветљењу школских соба. Он је исноставио, да је за осветљење школске иросторије у најмању руку потребно 10 метарских свећа (Ме1егкег2е). За тимјеДр. Кон демонстровао са испитивачем светлости (1лсћ(;рги&г) и са 18 различитих завеса за прозоре, које ја он Фотометрирао. Његови изналасци дају овај резултат: Завесе пеиељаве боје тиијају 90°/ 0 светлости, а завесе од ширтннга само 40—50°/ 0 ; осим тога говорио је о разним врстама вештачког осветљења, о утицају лампских шегаира (ћатрепзсШгт), о напрезању очи.ју код ученика. Говорник је проиагирао јога ире 40 годииа идеју, да се у школама заведу школски лекарн, али његов је глас све до скора био глас онога, који вапије у иустињи. Са похвалом спомиње бригу и мар који поклањају позвана лица и власги у Угарској, где су школски лекари још пре 20 година као гаколски службеницн заведени. У Угарској је школска хигијена предмет гаколске наставе, и данас у Угарској има скоро свака школа свога лекара, док у Немачкој 234 града тек 679 школских л^кара нмају. Говорник наставља даље, да је очним лекарима отворено широко поље рада, јер поред све пажњо и свих могућих нрофилактичних средстава број кратковидих још никако да опадне. Као преку потребу нагласио је Др. Кон ревизију светлости у гаколским зградама, коју треба помоћу Вингеновог фотометра чешће понављати; препоручио је да позвани будним оком на то пазе, да свакп ђак седн на тако удешеном субселдју, са кога је једно писмо могућно на 33 см. даљине јасно читати; осим тога потребно је, да се конста тује, која је врста наочари за овај посао нодесна. Све је ово задаћа очних лекара, јер школскн лекари не располажу ни са иотребним инструментима ни апаратима, а немају ни времена нн толико искуства, да праву и тачну дијагнозу утврде. Говорник држи, да је врло велика погрешка, гато се деца са слабим видом на просто уиуте у какав завод за лечење очију, а о њиховом стању се не подноси никакав извегатај. 11ред сам завршетак свога говора истакао је Др. Кон неке мере и начине, на које су лекари до сада илн никакву или врло слабу иажњу обраћали, а помоћу којих се може лако констатовати, да ли је ученик кратковид илн није, и онда је изнео пред конгрес један табак, у коме су била постављена пигања о задатку школских лекара. Др. Кон мисли да ваља код ученпка испитати и гледање боја (Гагћепбћт). У родитељској кући морају се такођер правила школске хигијене најсавесније испуњавати. У ту сврху би врло згодао било, да се приређују „родитељске вечери", на којима би школски очпи лекари држали предавања и давали родитељима нотребне инструкције, које би за напредак дечјн од неисказане користи биле. Др. Кон је завршио свој говор речима, да ни једна школа не би смела бити без очног лешра. Највећи део најважнијих предмета репгаван је у секционим седницама и он репрезентује издашан и обилан матерлјал, дочим су у пленарним седницама, које су на три дана одређене, држ;ши краћи званични говори и пре-