Prosvetni glasnik

Б Е Л Е iii К 1)

447

давања чувених заступвика из пај-важнијих културних држава. У пленарним седницама неша никакве дискусије. У секционим седницама читају се званични реФерати, чије темате одређује конгреска управа, а затим и слободна предавања за која се могу поједини чланови конгреса пријавнти. Ова предавања морају бити строго стручна, а н једна и друга су подвргнута оиштој дискусији. Број пријављених предавања је био енорман,тако да се она нису могла у оној опширности извести, у којој би и предавач, а и учена публика желели, него се најважније тачке могле само у кратко скидирати. Свега је имало седам секција, и свака секција је држала за себе своје седнице и договоре. Секције су: 1.) За хигијену школских зграда; 2.) За хигијену интерната, за школско-хигијенске наставе и за хигијену научних средстава; 3.) За хигијенска упутства наставника и ученика; 4.) За телесну негу и за школску младеж; 5.) За болести и за лекарску службу у школама; 6.) За сецариране школе и 7.) За хигијену наставничког персонпла и за генералија. У првој секцији реФерисао је проФесор Др. Ерисман из Цириха: о Ориенгирању школских соба. Он црепоручујо једнако осветљење помоћ} дифузне сунчане светлости н ориентирање у северном правцу. Председник хамбуршког школског синода, главни учитељ Мајер, говорио је о транспортабилним цавиљонима као будућим школским предаваоницама. Он је указао на оскудицу у школама коју ироузрокује сељакање и одмицање становииштва од школске зграде због економских иовотарија и других индустриских разлога, те мисли, да ће се транснортабилни павиљони морати апсолутно увести и то чим пре то боље. За то је од преке потребе, да се позвани постарају, да буде увек терена на расположењу, а то ће со понајпре на тај начин постићи, да се државна земљишта већ сада за ове сврхе окупирају, пошто би приватна земљишта тако у цени скочила, да би школски фонд и сувише мршав био, да подмири све трошкове око увођења и успешног деловања школских павиљона. Како се трансиортабилни павиљони морају сматрати као будуће предаваонице, доказ је већ н тај, што има већ неколико система ових транснортабилних учионнца, а по мншљењу говориикову најзгоднији је Декеров сисгем акционарског друштва за бараке у Ниески ДОезку) у Лужици. У другој секцији реФерисао је лекпр за живчане болести Др. Беида из Берлина о опсегу задатака и цпљева у вишим школама. Он захтева интернационалпи споразум у погледу научних циљева и тражи да се уведе што тачнија статистика о душевној способности и о даровитости ученика. Из хигијенских, педагошких и физиолошких разлога цледира, да се укине матура. Енергпчно захтева на даље равноправност у иогледу телесног и душевног изображавања и на послетку слободан избор научпих предмета у вишим разредима. У истом смислу говорио је и ироФесор Др. Швенд нз ИГгутгарта. Он је обележио данашњу наставу као кардиналан узрок шкодљивом и сувшпе претераном душевном напрезању ученичком. Он полаже слабе наде у интернационални споразум, а као оправдан разлог наводи различност наставних система. Одлучно је против данашњег испитног еистема, нротив претеране лингвистичке и математско насгаве, а особито иротив данашње методе историске п веронаучне наставе. Како је страшно хладна процесија онпх сувопарних и безвредносних Бранденбурговаца — тако вели говорник — Фридриха I, Фридриха II, Алберта и т. д. — тако је као мермер хладна, тако хладна као и њини ликови у берлинској победничкој алеји. Боље би било да оставимо ове иначе поштене људе, да мирно у својим гробовима почивају. Што се тиче верске наставе, говорппк мисли, да је она предмет црквене а