Prosvetni glasnik

448

ПРОСВВТНИ Г.1АСНИК

никако школске дисциплине. Историску наставу о религији треба придружити настави повесничкој. Др. Јегер из Швебиш-Хала говорио је о шкодљивости домаћих задатака. Домаће задатке треба сасвим избацити и ограничити се само на школске. Као разлог наводи душевно преоптерећивање ученика. Ученици иснод 14 година не смеју дуже душевпо радити него 6 часова дневно, а изнад 14 година 7 часова. Виши учитељ Ролер из Дармштата говорио је о занимању ученика у нешколско време н то са хигијенског гледишта. Он је против „инструкција" и „инструктора". Ученици ие треба да су код куће забављени надничарским иословнма као помагачи својим родитељима у кућевној економији. Ђаци не треба да раде пољске нослове, не треба да трчкарају и „слушају" старије, на иротив он је за то, да се ученици одају разним модерним спортовима. Лекар за живчане болесги Др. Вилдермут из ИГтутгарта развио је у својој расправи: Школа и живчане болести, темељцо мишљење, да је сувишно напрезање ученика у школи само иезнатан узрок живчаним болестима учениковим; главнн су пак узроци и можда баш и једини : наследна наклоност и конституционално, иервозно и у опште слабачко расположење по.јединаца. Децу, која на први поглед ма само н изгледају да су нервозна, не треба рано давати у школу. За известан део такве деце ирепоручује говорнпк посебне школске организације, можда настављене помоћне школе са проширеним и разгранатим научним плановима и циљевима. Др. Хартман из Берлина тражи хигијенско изображење народа, које се може постићи поучавањем ученика, учитеља и родитеља. Особито нрепоручује родитељске вечери. У трећој секцнји говорила је гђа проФесор Крукенберг из Крајцнаха о значењу школско-хигијенских школа; тражи женске лекаре, који ће у девојачким школама предавати хигијену, а тако исто и науку о особито шкодљивом утицају алкохола на, женско тело и науку која нобија, да треба природни саобраћај оба иола као „непрпјатан" у тајности држати, пред омладином га и не спомињати, а камо ли га научно пред истом предавати. Др. Флакс из Дрездена осуђује свом жестином непрактично одело женскиња и одлучно устаје против употребе корзета. У хигијени одела морају учитељице добрим примером предњачити, што .је на жалост реткост шта впше учитељице са врло незнатним изузетком баш наопако раде н дају учеиипама најгрђи и најрђавији пример. Он наводи детаљно читав ред врло исправних и корисних савета који се тичу разумне девојачке ношње. У четвртој секцији третирао је Др. Лајбушер из Мајнингена питање о задатку државе у институцији школског лекарства. Здравствене штетс, које су последнца школског нохођења, може у првом реду и најлакше отклонити школско лекарство, а ако не баш отклонити, а оно сигурно знатно умањиги и ублажити. Држава, која категорички захтева, да деца морају ићи у школу, дужна је да сваку школу снабде једним школскпм лекаром. Организацијом школских лекара могу се уједно постићи и ближи појмови и потребна знања о изменичним односима између прилика и начина живота ученикових родитеља и њега самога и између болести, у које ученици случајно надну. У петој секцији реФерисао је проФесор Др. Денкер из Ерлангена о својем испитивању чулне способности и случајева инфекциозних болести у добу детињства и младости. Његова испитивања га приморавају, да безусловно захтева да се сваке године бар једанпут прегледе чулни органи у школске деце, те да се на тај начин избегне од чулних болестн зависни и за душевнн.