Prosvetni glasnik
1
џридог н; „просветном: гддснику"-
СПИОАК ПТИЦА У МУЗЕЈУ ОРПОЕЕ ЗЕМЉЕ
Удрава Музеја Српске Земље одлучила је да објави списак свију птица које се налазе у Музеју. Она то чиии поглавито у памери, да на тај начин покаже стручњацима, ловцима, шумарима и др. повереницима својим: шта у овој грани природних предмета има и на шта ваља у будуће пазити, па да се ова Фауна што пре попуни како примерцима из разних крајева Србије, тако и врстама које до сад нису заступљене у орнитолошкој збпрци. Сем тога, овим се пружа и широј јавности један прилог за познавање птичијега света, који је до сад био познат или само ужем кругу стручњака или су се о томе могли — често пута и погрешно — обавестнти из радова страних орнитолога, који су се обично краће време у Београду задржавали. 1 Најзад — публикујући, овако у почетку свога рада, преко половину српске Фауне птица — музејска управа је уверена да тиме сузбија и незаслужни прекор неких странаца, који годинама трубе како је Србија у овом погледу слабо или са свим непозната (Чегга Јпсо^пИа). Али, да српска орнитолошка Фауна буде потпуно заступљена у М^зеју Српске Земље, да би се могло, поред осталих послова, приступити и другид ширим задацима (оснивању орнитолошких станица, проматрању птичијега живота, сеобе итд.) — потребна је сарадња што већег круга људи. Ако само досадашњи повереници, чији број није велики, устрају на послу са онаком ревношћу којом су се до сад одликовали, Музеј се нада да ће за кратко време многи задаци бити извршени. А кад •се оснм тога има на уму, да у Србији има преко 70 ловачких удруждња, од којих Музеј озекује велику помоћ, онда су још већи изгледи да ће та нада бити и остварена. * Прву основу за познавање птичијега света у нас положио је пок. д-р Ј. ПанчиЛ, који је још у 1867. год. израдио познату књигу Птице у Србији а пок. д-р Л. ДокиЛ саставио је доста комплетну збирку европских птица у зоолошком кабинету Велике Школе, која је згодно нослужила као материјал за упоређење и детерминацију српских предмета. Од 1879 год. налазе се и први српски радови у зоолошком кабинету Велике Школе, када се као добар ирепаратор јавља г. Михаило Михаиловић члновник рачунске струке, који је из разних крајева Србије, како ихје према служби мењао, слао разне израђене предмете. Можда их је било и раније,
1 В. н. пр. Основе орнитологије сј еверо-западне Србије од Е. Домбровског у Гласнику земаљског музеја у Босни и Херцеговпни. Књ. VII, стр. 66. Сарајево 1895 год.