Prosvetni glasnik

2

али одабирајући материјал за Музеј, према одлуди министарства просвете, управа је музејска у договору са управником зоолошког кабинета Вел. Школе одвајала само такве објекте за које је са свим поуздано утврдила да су из Србије, са тачним означењем места одакле су и времена кад су добављени_ Вештину пуњења научила су доцније и још неколика лица, од којих се нарочито истичу г.г. Мих. Рашковић некадашњи учитељ и Петар Ђурић такође учитељ. Зпатан број птица из старог црноречког округа а нарочито (у годинама 1895. и 1896.) из околине Неготина испунио је и Вел. Школи послао г. П. Ђурић. Једно извесно време вршио је дужност препаратора г. ЈозеФ Еохан из чијег се времена налази нешто пзрађених птица и повигае такозваних балгова. Највећма је орнитолошка Фауна умножена када је дошао за професора зоологије на Вел. Школи г. д-р Ж. Ђорђевић, који је 1899 год. правио, у друштву са г. 0. Рајзером, велике екскурзије по разним крајевима Србије.. Од повратка г. П. Ђурића из ПТтутгарта, Беча и др. места, где је нарочито слат да се усаврши у препараторским пословима, и особито кад је већ и Музеј Српске Земље добио нешто простора у Стевчином Дому, министарство јр просвете одобрило, да г. Ђурић ове послове, иоред радова у зоолошком заводу Вел. Школе, стално ради и у Музеју, а да се опет за то са свим разреши свију дужности у грађанској школи. Овим је Музеју указана велика помоћ, јер је до краја ове године у њему приновљено 307 комада нових итица, а од великошколских скинуто је са старих стелажа, очишћено и изнова монтирано преко 140 примерака, поред израде нешто сисара, намештања и преиаровања фосилних сисарских костију, монтираља шпиритусних препарата итд. Овом приликом музејска управа сматра за пријатну дужност да истакне нарочито помоћ, коју су јој указали г.г. Владимир Брзаковић подшумар са Рашке, Божидар Драгићевић доскорашњи марвени лекар у Нишу и др. Сенкијевић, наставници и ловци у Пироту. Што за кратко време рада у Музеју има доста принова у израђеним птицама и балговима, што је копаоничка Фауна готово попуњена, заслуга је г. Брзаковпћа, који нам је поред тога послао и многе податке из живота птица, сисара н др. животиња. За многе орнитолошке реткости из Ниша и Врање дугујемо много г. Драгићевићу, који је поклонио једну лепу колекцију израђених птнца и који је не само редовпо убијао и слао, већ — у времену кад је музејски препаратор др. службеном дужношћу бно спречен да ради — поред својих и државних н приватних послова пунио и Музеју слао разне птице из нишке околине. Пироћани су Музеју учинили велику услугу сталним шиљањем барских птица из околине, а директор и наставници пиротске гимназије уступањем једнеомање збирке врло лепо пспуњених сисара, поред неколико нтица и птичијих јаја. На указаној помоћи, у орнитолошком одељку свом, Музеј, сем тога, изјављује и овохм приликом топлу захвалвост овнм г. г. дародавцима: Агатоновићу учитељу из Александровца, А. Давидовићу бив. среском начелнику у Власотинцима, д-р. Б. Банковићу лекару из Београда, врањском ловачком удружењу, В. Даниловићу проФ. из Пирота, Д. Брадићу трговцу из Бруса, Дим. Кара-Лазићу потпоручнику из Београда, К. Зеги књиговођи из Обреновца, Љуб. Ковачевићу учитељу из Умчара, д-р Л. Адамовићу проФ. Вел. Б1коле, Милану Зарићу проФ. из Ваљева, М. Дукићу школском надзорнику из Ваљева, М. Трпковићу економу из Београда, М. Терзићу свешт. из Ваљева, М. Дичићу тр-