Prosvetni glasnik

27*

НАУКА И НАСТАВА

407

која осећања брзо повлаче за собом опадање духовне прибраности пошто се пажаа нехотично на н>их скреће. Али настава. мора предузети даље још промену и у самој духовној области. Она се данас више него икада обраћа искључиво разуму, док се осећање и воља одвећ мало узимљу у обзир и задовољавају. Истина је да ово у многоме долази и од природе самих наставних предмета и њихове грађе, али много може допринети наставник. Има предмета који се баве извесним Формалним градивом као што су нпр. граматика, рачун, геометрија, писање и цртање, те се рад на њима оснива више на мишљењу, разуму. И, дужи рад тамо у том правцу може да замори дух детињи. Да не би дошло до тога, добро је кад се градиво ових предмета допуни занимљивом материјалном грађом из других наставних предмета и из искуства. Правилном променом једног и другог градива и у овим предметима утицаће се наизменце у мањој или већој мери час на мишљење, час на осећање и вољу васпитаникову. Промене може бити и у начину обрађивања наставних предмета. Не мисли се овде на промену у наставној методи. Јер, ако је то она метода која је основана на законима психолошким, по којима се развија знање у човеку, по којима се дакле врши процес учења, онда је то само једна метода, и она се не може ни замењивати другом нити мењати. Него овде треба разумети тако зване наставне поступке, а то је оно у обрађивању наставног градива што зависи од субјективног схватања и воље васпитачеве. Ту може наставник удешавати тако да има промене и у раду једног истог наставног предмета. Тако наставник може аперцептивне представе, које су му потребне за нову методску јединицу у једном истом предмету једног часа да изазове питањима, а другом приликом да тражи да му ученици напишу о том све што сами знају (Онда ће у првом случају код њих радити чуло слуха, говорни органи и мишљење, у другом мишљење, мишићи руке и око). Једну меходску јединицу из историје, науке хришћанске, читанке, може једанпут ученицима сам приповедати, другипут може са ученицима развијати, трећипут могу сами ученици уз његову помоћ из изворних дела црпсти. Из познавања природе може он данас један објекат ученицима показати и ту га с њима проматрати и описати; други пут може ученике извести у поље да потребан објекат ту размотре и проуче. Писмено рачунање може се једанпут обрађивати тако да један ученик ради задатак на школској табли, а други ученици да седе мирно и да пазе са својих места како онај ради, и поправљају ако је потребно; другипут ученик на табли може само да пише, а поједини ученици, које наставник позове, казују с места гласно оно што се на табли ради; трећипут опет могу ови ученици, и онај код табле и они на месту, заједннчки и једновремено да раде један исти задатак, а гласно да говоре наизменце само они које нас.тавник позове итд.