Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

409

Све ове мере треба наставник да позиаје и да их у даном тре'нутку употреби. Кад је пак наступила потреба да се уиотреби оваква мера, насгавник има поуздан знак. Кад, наиме, код извесног броја иначе у настави пажљивих ученика попусти нехотична нажња и кад се хотимична мора да изазива непрестано .јачии и јачим средствиша, онда се мора мењати поступак. Ако се и посде ових средстава код велике већине ученика почињу јасно да појављују знаци умора, онда наставнику остаје само .још једно средстао, а то је да ггрекине рад и да остави ученике да се за то време •одморе. Тако долазимо на последњу меру за сузбијање умора, а то су ирекиди или тако звани одмори. \ Одморити се у опште значи бити опет кадар предузети један нормалан телесни или духовни рад. Одмарање претпоставља губитак снаге, ■претпоставља стање које се зове умор и малаксалост. Ово стање, као што смо напред видели, испољава се у области телесног живота у том, што мишићи и живци изгубе потпуно или делимично ону своју подобност за рад, коју имају у одморном стању. У области психичкој она се појављу.је тим што је духу или сасвим немогућно да јасно мисли, свестрано и правилно суди и да разумно поступа, или му ове радње иду веома споро и тешко. Пошто дух и тело стоје у блиској вези, то телесни умор има рђавих последица и по дух, као што и обрнуто сувишно духовно напрезање може тело да ослаби Тако исто и одржавање телесног здравља у добром стању има благотворан утицај и на рад и на здравље духовно, као што опет аФекти и страсти показују своје рђаве последице у телесном животу. Веза између духа и тела у овом погледу запажена .је такођер одавна, те је и одмор и у једном и другом случају долазно не само по себи као природна последица умора, него је употребљаван у различитим облицима и као средство за освежавање и телесне и духовне снаге. У васпитању као једно васпитно средство одмор се употребљава откадје васпитање постало намеран и по плану удешен рад. А у носледње доба, у колико се више испитује природа дечја, у толико се већа пажња обраћа и на одмор, и у толико се више о њему говори као једном васпитном средству. Већ и за време самога часа, који је одређен за рад на једном наставном предмету, јављају се овда-онда краћи прекиди сами ио себи жојм дају прилике ученичком духу за одмор. Тако иосле свршеног нриповедања од стране наставникове, или после свршеног развијања са ученицима, а пре него што ће се отпочети пропитивање или понављање, наставник застане; или, док наставник пише нешто на табли; док ученици изваде књижице и запипту што имају и др. — све то чини мање