Prosvetni glasnik

410

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

или дуже прекидс у току обичног рада и даје се прилика свима ученицима да мало дахну, да се мало приберу, Осим ових има и таквих прекида за време којих се од већег броја учеиика тражи мање пажљивости, као нпр. кад један ученик има да изговори на памет једну песму, или кад има нешто да нађе и покаже на карти и др. II оваки прекиди и ако нису дуги, онет су корисни у напорним пооловима који траже подједнаку и трајну пажљивост, јер потпомажу да се очува духовна еластичност. Али ови су прекидц вигае случајни. Важнији су они прекиди којима се даје ученидима прилика за одмарање. То су они прекиди на крају свакога часа, и који се зову одмори или четврти. Било је времена када ови прекиди у нагаим гаколама нису постојали на овај начин као данас. Иа п сад ће се чути често мига.Ђење да они нису потребни, па се у извесним гаколама и приликама о њима и не води рачуна. Међутим данас се већ мора очекивати друкчије мигаљење о њима. Они су у настави потребни због умора који се јавља као последица свакога рада био он физички или умни. Проматрана радна подобност у почетку рада показује пењање и у погледу квантитета и квалитета. Али ово пењање или растење иде до извесних граница. Кад дође до њих ту стаје, и преко њих не може се ни на који начин та подобност повећати ни по количини ни по каквоћи. Ако ли се рад намерно продужи и иреко ове границе, онда ће радна подобност опадати и у једном и другом правцу, и то у толико вигае у колико дуже траје рад. И ако се ученици разликују по својој индивидуалности, те се и ове појаве пОказују различито код разних индивидуа, опет оне имају за све у опште равномеран типичан ток. Мерењем и проматрањем нађено је да радови који пду само у једном правцу и који претпостављају трајну и запету пажљивост, достижу своју највишу тачку већ носле 30 минута отприлике. После овога времена они онадају по својо.ј вредности, јер и радна снага опада. Али ово је утврђено огледима који су чињени нарочито удешеним умним радом да би се нашла највећа иросечна духовна издржљивост. Зато то не може да вреди и за умни рад гато га ученици раде у гаколи, јер је овај рад увек методски тако удегаен, да он никако не тече онако једнолико и у једном правцу као при огледима. Отуда у једном одређеном школском раду у средњем и старијем разреду не би било сувигае дуго, кад би рад трајао 45—50 минута, јер овде као гато смо раније видели, наставник подешава рад тако да ученици могу без штете издржати то време. Друкчије стоји у нижим разредима. Овде су деца мање издржљива, па се и брже уморе. Сем тога треба имати на уму јога и то, да у нижим разредима рад нарочиго у читању, писању и рачунању није тако разноврстан као у вишим, и да зато он пре замори. Зато се мора признати као оправдана тежња да се час рада у иижим разредима