Prosvetni glasnik
X Р 0 Н И К А
89
4. д-р. Дим. Ј. Антула приказао је геолошку збирку, коју је сакунио приликом екскурзија геолошког интернационадног конгреса по окодини Вареша у Босни. — „Овом збирком у главном је предстанљена геологија познатих гвоздених рудишта у Варешу, која се налазе у виду складова између верФенских пешчара и тријаских кречњака. На овоме рудишту, које се по издандима може пратити на дужини од 7 км., а у дебљини од 40 м., налази се поглавито хематит, пелосидерит (глиновити сидерит) и лимонит. Поред примерака гвоздених руда и тријаеких стена, у овој збирди налазе се и примерци шкриљаца са сумњивим Фукоидима и лапоровитих кречњака, које су ранији геолози увршћавали у палеозојске Формације, док их Кацер, по наласку једног амонита у поменутим кречњацима, сматра као јурске или доњо кретацејске хоризонте. Најзад у овој збирци заступљени су и примерци габра и мелаФира, који су продрли кроз тамошње тријаске кречњаке".
07 Збор (10. децембра, 1903. год.) 1. Разгледани су приновљени часописи, које добија Геолошки Завод Вел. Школе претплатом или у размену за Геолошке Анале Валканског Полуострва, као и брошира г. С. ЉзаниАа: Извештај о огледима с вештачким ђубретом у Србији, 1903. год., коју је писац поклонио Геолошком Друштву. 2. Приказана је збирка стена са Еопаоника, коју је прикупио и Заводу уступио г. Мих. РашковиЛ, дописни члан; неколико примерака галенита из Криве Феје —• поклон г. Еоже ДрагићевиКа, окружног марв. лекара Музеју Српске Земље и олигоценски корали из долине реке Бабуне и из Топлика у велешкој кази. 3. проФ. 1)г. Свет. СтевановиД, приказује примерак тарновицита из Постења, који је донео г. Влад. МишковиК, рударски инжињер и излаже опис истог: „Брајтхаупт је назвао тарновицитом извесне арагоните из Черновице (Шлезија) у којима је један део калцијум карбоната изоморФо заступљен са олова карбонатом. Количина овог последњег је различна и пење се до 7°/ 0 - КристадограФски је проучио овај минерал Вебски и натнао да је ромбичан и изоморФан са арагонитом; одредио му 14 разних обдика и размеру осовина а: 1»: с = 0,6218 :1:0,7168. Како тарновицит по хемијском саставу стоји између арагонита и церусита, то би и однос његових осовина требао стајати између ова два минерада (код арагонита а : 1): с = 0,6228 ; 1: 0,7204; код церусита а : ђ : с = 0,6101 : 1 : 0,7229), али је, као што Вебски примећује његова осовина с испала нешто краћа. — Сем Черновице тарновицит је нађен