Prosvetni glasnik

234

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

послеЈсебе морао оставити лепу збирку гљива. Та збирка заједно са. богатом збирком проучених Фанерогама из Србије и малом збирком наших проучених маховина поклоњена је после његове смрти Првој Беогр. Гимназији да се у њезиној ботан. збирци чува и да буде најлепша успомена иа Војновића, и као наставника у тој школи и као првог нашег озбиљног раденика на криптогамној Флори Србије. Па том богатом поклону гимназији ондашња њена управа издала је преко „Сриских Новина" захвалност покојниковим родитељима. Од те целокупне збирке очувана је у орманима гимназиске збирке само једна Фасцикула гљива, које је Војновић ирикупио за последње 2 године и један део проучио (у овом прилошку означене са Негћ. Војн.). А све остало: цела збирка фанерогама, збирка од 158 врсте гљива што је ВсћгоеГег проучио и објавио (изузев 5 врста које су сачуване у нађеној Фасцикули) иједан део збирке којајеза последње 2 године прикупљена, пропало је. После селидбе Прве Беогр. Гимназије нађеии су на тавану Вел. Школе остаци те збирке: хартија сва повађена и готово однета, етикете растурене, а осушене биљке истрошене и растурене по поду. Од пропасти се једва могло снасти 19 врста гљива, које су биле у кесице смештене и које су ми претпрошле године предате на чување. У том губитку највећа је штета за оригиналне примерке она 3 наша, проучена и објављена криптогамна ендемита. Ценећи труд што га је Војновић уложио око прикупљања и проучавања гљива, одлучих се да остатак његове збирке прегледам и ироучим, и да је ево објавим. Нека овај приложак криптогамној Флори Србије буде још једна успомена на вредног рано преминулог Војновића! Проучених гљива из ове збирке има 97, од којих су 33 врсте нове 1 } за Флору Србије, а међу осталим има их или са нових локалности или као паразита на новим хранитељкама. Број нових врста био би већи да је ова збирка на време објављена, пре 1894 год.. кад је почето иубли ков ање радова _ нд... нашој флори гљв&а— Или би Миливоје Симић, сад. директор Ерагујевачке гимназије сав овај материјал унео у своју „Грађу за Флору гљива у Србији 1894 год.," само да му је Војновићева збирка стављена на расположење. Да је срећом тај случај био, бар би цела збирка гљива била посигурно очувана онако како ју је локојник оставио. А да је нешто очуван цео хербар Војновићев, могли би и они који га лично не познаваху да процене са колико је љубави и одушевљења радио на Флористици своје отаџбине. Еао новину уносим у овај списак опште податке, у колико сам их имао при руци, о географском распростирању појединих врста гљива и о њиховом економском значају.

Ј ) Оие су у тексту означене курзивом.