Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

245

васпитањем о раду појединих држава и вдада на решавању и извођењу овог васпитања. Ови су одољци у толико ноучнији што писац не регистрира само те радове, већ их критички разматра, а Шосо има јак критичарски еспри. У обиму од педесет и две стране Формата велике осмине писац нам износи це.гокупни преглед овога рада у Европи и » Америци, уједном веома заокругљеном обдику, те читалац има потпуно јасну слику о томе, шта .је све до данас урађено за физичко васпитање, и какве тенденције постоје у том ираицу. Један од најпоучнијих одељака који ће сваког читаоца највише да занима, и у коме се још најбоље огледа васколика спрема и комнетенца пишчева за раснрављање питања васпитннх проблема, јесте одељак, који се занима васпитањем као вегатином (ЕЛаИ (1е ГеЛасаМоп је наслов одељка). У овом одељку нисац критикује моДерно васпитање у Европи и начин спремања наставника, који данас немају способноети да одговоре модерним назорима и захтевима васпитања. „Ми се налазимо у једном вихору из кога нам је тешко спасти се. Од садашњих генерација наставничких, од генерација што чаме само над књигама, незнајућиза благотворно дејство телесног умора и кретањп, не можемо се надати никаковој брзој поправци" вели нисац (стр. 132), напомињући претходно једнодушност која постоји свуда у томе, да треба спремити бољи наставнички кор. У тој цељи великошколски рад будућег наставничког особља има да се изводи на начин, којим се води довољно рачуна о резу .1татима проучавања природних наука. Шести одељак носи наслов в О физичком васиитању на велшсим школама." Овај одељак пун интересних посматрања почиње овнм речима „Питагора, тај мили и љупки философ , велики математичар, астроном, морални рестауратор, који је пронашао законе акустике, био је и нобедилац у песничању на Олимнијским играма," Сам овај почетак казује читаоцу много, и изазива у њему вољу за реФдексијама, како великошколска омладина проводи свој живот. Овај одељак подједнако је поучан и за наставника и великогаколца, и нема сумње да би обоје осетили веома силно извесну погруженост, кад би га пажљиво проучили. Прочитав овај одељак синула би им пред очима слика правог живота — живота акције, снаге, истрајности, жеље за успехом, за новинама којима се ми слабо занимамо. Застајалост што влада у нагаем животу ^ осетила би се јасно, тек кад се буде приметила туђа живахност, а Мосо је погодан да ту потребну живахност изазове излагањем садашњости нашега живота. Великошколски живот треба да осигура по.јаву генерација, које ће реФормовати целокупни наш живот — живот у коме има много гато шта да се ноправи, дотера, васпита. Али — тај живот треба да је без оних аномалија које постоје сада у њему, и које сп^ечавају појаву човека грађанина и истинског радника.