Prosvetni glasnik

11*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

153

Г^лавном Просветиом Савету Госиодин Влад. Т. Снасојевић, секретар министарства нросвете, поднео је овом министарству у рукопису свој превод „ Историјска Читанкп Средњег Века (395—1270У од Густава Каре-а, с молбом да се оштампа о државном трошку и употреби као помоћна књига за изучавање опште историје у средњим школама. Овај превод, који је Главни Просветни Савет упутио мени на реФировање, ја сам прегледао и част ми је о томе поднети Савету овај свој реФерат. ПроФесор нсторије и геогра®ије на лицеју Лаканал, Сгцз1ауе Сагге, написао је за своје ученике нсторијску читанку Средњег Века под насловом Сћогх с1е 1,есШге Шз^огГцие у два дела: први део „ Средњи Век (395—1270/' и други део Ђ Крај Средњег Века." Од ова два дела превео је Г. Спасојевић само први, и то не потпуно, са намером да га ускоро доврши, као и да додније преведе и други део. Ову Читанку оваку, каква је у преводу Г. Спасојевпћа, не могу препоручити за оно, за пгта молн преводилац, а из разлога који ћу овде изложити. Пре свега мора се нохвалити преводилац за овај први покушај, да се изради, ма и у преводу, псторијска читанка за наше средње школе. Јер би, доиста, за разумевање наше и ошпте историје, нашим ученицима средњих школа било од врло велике помоћи једна историјска читанка, али таква, која би била удешена према нашем званичном програму за предавање историје у средњим школама. Ну морамо и то одмах казати, да би требало оваку читанку или сасвим ориђинално саставити, или је пак ирерадити и удесити за наше средње школе, а никако просто превести. Ово нарочпто вреди за ову читанку Г. Спасојевића, јер Каре није саставио своју читанку тако, да би се преведена могла употребити за средње школе ма кога народа. Он је своју читанку саставио искључиво за Француске средње школе, држећи се тачно званичног програма Француског за предавање историје у средњим школама. Према томе, он је овај први део своје читанке (Моуеп аде, 395—1270) удесио за један нарочити разред (с1аззе <1е 1го181ете), у коче се по програму овај део средњег века иредаје. Кад би се Француски званични програм за предавање опште историјо . слагао са нашим, онда би се, нема сумње, могла и ова читанка просто превести на српски. Али се њихов програм скроз разликује од нашег. Према Француском програму из Опште историје предаје се ноглавито национална Француска-историја, а историјама осталих народа даје се у опште врло мало места, само толико, у колико су оне потребне за објашњење Француске историје. Отуда је сасвим разумљиво, што је писац у својој читанци посветио Словенима само неколико редака, и то таквих, који су не само историјски неверни всћ и ногрдни за Словене. Овај разлог сам за себе, био би довољан, да се ова читанка не пусти у наше средње школе. Јер, какав би појам о Словенима добили наши ученици, кад би, на пример, прочитали ове редоне из Историјске Читанке: „Словени и Бугари. — Са Словенима појављује се ново варварство мрачније и одвратније но прво. Ма да је ова раса волела настањен, седантеран живот, она је једва познавала рудименте уметности и заната (у ориђиналу нема „и запата"). Оно што су они називали варошима, биле су ништа друго до јазбине скривене дубоко по шумама, посред баровита земљишта (у ориђиналу : аи тШеи с1ез тапиз), по впсоким и стрмим стенама. Словенин је једва био одевен животињском кожом, често би се умазао чађу од главе