Prosvetni glasnik

154

ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

до пете, која му је била нека врста; одела. Био је гостонримљив и држао је своју реч, али у њему је преовлађивало свиреиство. У рату, ишао је гологлав и раздрљених прсију, са стране му је висила кратка гаирока сабља (у ориђиналу: пп 1он8 сои(е1аб). у руци је држао много отровних стрела (у ориђиналу : ип ра^ие! Де јауе1о1;&), изгледајућн тако као ловац људи; умео јс необнчно добро да се сакрије за какав камен, да нуже потрбушке кроз траву, да ироведе читаве дане у реци, загњурен у воду до самих очију дишући помоћу трске: ту је он вребао свог непријатеља и јурнуо би на њ брзо и снажно као дивл,а. звер — Нри крају петог и у почетку шестог века, дунавске провинције живљаху у страху од ових страшних суседа. Словенин, невидљив непријатељ, скривен иза сваког џбуна, сакривен чак и по рекама очекиваше ноћ на да тада изненади, да тада нападне на вароши и да не оетави живе душе. У почетку није заробљавао; кад је доцније дознао да отуда нма користи, није ирестао да јури но граници римског царства (у ориђиналу : 1а п\ ; е гота1пе) да ту хвата заробљенике. Једном словенском илемену, Словенима, прииисује се увођење страховите смртне казне, набијапе на колач , која се до наших дана одржала у дунавским нокрајннама. ,Цивилизација рнмска, вели Тћ1еггу, уздрхта видећн овај дуги низ кочева са телесима у самртним мукама која остајаху иоређана у но путевима као троФеји варварства. — Често се Словени занимаху (у ориђиналу: 8'атибаш1;) да обесе заробљенике о какав дирек и да им разлупају главу батином, или су пак заробљенике затварали са воловима и коњима но шталама, у којима је било сена, и тада би те штале заиалили". Ово је све што има о Словенима у овој читанци. Иа и у то мало редова у каквој су црноЈ боји наши нрецн насликани ' Са Словенима се нојављује, по писцу, у историји ,ново варварство мрачније и одвратније но прво а т. ј. германско. Писац је овде био доследан циљу, који .је себи поставио, пишући ову читанку: он се т. ј. трудио „да младићима.... омили истори.ју својих иредака", на зато те своје претке и износи у што леншој боји, ма то било и на иггету Словена, и ма то не одговарало историјској истини. Ако би се овако писање можда и могло допустити Французима, за које је састављена ова читанка, оно се никако не може прпмити у нас, којима треба такође да изнесемо нашим младићима живу слику наших предака, ако не у улепшаној, оно бар у верној историјској боји. Да ова читанка носи чисто Француско национално обележје, да је рађена само за Француске ученике, може се видети најбоље из самог предговора иишчева, из кога ћемо цитирати само неколико почетних редова. „Публикујући ову Историјску Читанку (Сћогх Лез 1ес1игез ШзГоггдиез), ми нисмо и»али друге претензије, до да будемо кориснн нашим ученицима: то ће рећи да је наша главна брига била, не да израдимо научно дело, већ да помогнемо нашим младићима да разумеју историју својих предака, да им ту историју омилимо и да их упознамо како са именом тако и са по непгго радова наших великих историка. — План кога смо се држали при редпговању ове свеске јесте план који је назначен званичним програмом за трсћи разред (1а с1аззе <1е 1то131еете). Број глава је готово исти као и тамо; свака од њих садржава: 1) кратак преглед историјски; 2) пиз извода и анализа: 3) библиограФију". Држећи се званичног програма састављач Читанке унео је готово исто онолики и онакав број глава, колико има тачака у званичном програму. У три четвртине ових глава третира се готово чиста Француска национална нсторија, јер од укупног броја глава, којих има свега иетнаест, долази на