Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

155

ов; г историју једанаст а само четири на историју осталих народа. 0 Словенима нема нарочите главе, већ је оно неколико редов«., које смо цитирали, уметнуто у IV главу, која говори о грчкој имаерији. Што ваља нарочито нагласити јесте то, да ова Читанка уошите није ништа друго до „ антологиЈа најбољих францусаих истдрика", како сам састављач у предговору вели. У њу су уитли само изводи из дела Франдуских писаца са кратким белешкама о животу и раду њихову. И у Библиоерафији, која је иридодата на крају сваке главе, Фигуришу поглавито имена и радови Француских историка, а од страних историка унети су само они, чија су дела преведеиа на Француски. Наш преводилац је сасвим изоставио како библиограФију, тако и биограФске белешке, које иду уз изводе из нојединих писаца. Као што се из до сада казанога види, ова Историјска Читанка, оваква каква је, не може се ни у ком случају употребити за српске средње школе. Она би могла нослужити само као модел за једну српску историјску читанку, удешену према званичном нрограму за наше средње школе. Или, у најбољем случају, она би се могла употребити као грађа за једну тако прерађену Читинку. у ко.јој би се онај део што се односи на чисто Француску исторнју знатно скратио, у којој би се византинској историји дало више и угледнијег места, где би место римске Галије дошао олис византијских ировинција на Балк, Полуострвуи у којој би аоглавито словенској историји била иоклопена пажња. На послетку и оио да напоменемо односно верности самог превода. Ирочитавпш неколико места —■ због нечитког рукониса нисам могао цео иревод прочитати — запазио сам погрешака како у самом тексту, тако и у називима географским и именима лица и народа, која су задржата у иреводу већином онаква каква су у Француском језику. Тако Француски град на Рони, Угеппе, преводилац преводи са Беч, а задржава Француске називе: Бретања м. Британија (Енглеска), Езлашааела м. Ахен, Ратизбон, место Регензбург, Трев м. Тријер, Ломоарди м. Аонгобарди, Св. Беноа и Св. Беноаст место Св. Бенедикт, Брунехота м. Брунхилда и т. д. Захваљујем Главном Просвегном Савету па поверењу. 30. априла 1904. Београд. Божидар Прокик проФесор Велике Школе ГеФерат г. Л. Зрнића гласи: Г^авном Просветном Савету Према одлуци Главног Просветног Савета, од 10. априла 1904 год. г прегледао сам „Историјску читанку средњега века (395—1270)" од Густава Еаре-а, коју је нревео Г. Влад. Т. Сиасојевић, нроФесор I београдске гимназије, и ире него нгто бих дао своје мпшљење о оном што преводилац моли, потребно ми је да у опште кажем неколико речи о оваком послу. Пре свега, нпко не може у начелу иорицати потребу иомоћних паставних средстава за изучавање опште нсторије у средњим школама и у облику историјских читанака, алн само исгоријска читанка за српске средње школе мора бити израђена у српском ДЈ г ху. Истина наука је интернационална, и њени с& резултати, с погледом на разумевање, свуда примењују подједнако. Ну, ннак, сваки народ при усвајању научних истина, нарочито у школама, даје свима наукама понешто својега — индивндуалистичкога. Ова се индивидуалистичка