Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

165

Задатак породице у неговању и васпитавању деце Породида је место у коме се човек рађа; у њој он проводи своје детињство и младост до своје зрелости. У почетку свога живота ои је само за њу и везан, те и цео рад и брига око његова неговања и васпитања припада само њој. Али и доцније, кад на његовом васпитању почне да ради и школа, опет много већи део и неговања и васпитања прииада њој, јер дете и проводи већи део времсна у својо.ј породици. 0 школину задатку у неговању и васпитавању подмлатка много се у нас писало и пише, те се доста о томе и зна, па прилично рационално у њој и ради. Мање о улози породице у томе. Међутим њена је улога у неговању и васнитању подмлатка и већа и дуже траје и од јачег је утицаја него гаколина. Породица, на првом месту, обраћа пажњу на телесно неговање свога малога члана. И да би он у томе напредовао, она мора да употребљава све игијенске мере и да зпдовољава све захтеве које ставл^а нормално неговање у погледу храњења, одевања и одржавања чистоте и на телу и оделу и околини у којој дете живи. Исто тако она мора да се стара и о естетичком и етичком држању тела свога детета. Онај рад породичин врло је важан по цео будући живот детињи. Што се тада ногреши или пропусти у неговању, тешко се или никако не поправља у доцнијем животу. Упоредо са телесним неговањем породица мора да потпомаже и духовни развитак детињи и то потнунце, како у погледу интелекта тако и у погледу осећања и воље. У нородици се нолаже темељ свеколиком доцнијем образовању. Дете може много да научи од својих првих природних васпитача у породици и у свом првом дружењу са породичним члановима. Помоћу њиховом и дружењем са њима дете научи језик и то како множину речи са њиховим значењем, тако и њихову правилну употребу у свима облицима, нагласак, ритам; научн разликовати ствари, радње и појаве и имсновати их; учи пазити, проматрати, слушати, разликовати чулне утиске и уоиште правилно употребљавати своја чула. Иородица даје највише прилике и за познавање места и околине; она даје основну грађу за потоњу наставу у историји, религији, природним наукама, рачуници; она има највише прилика да код своје деце развије и јача нажњу, мишљење, памћење и друге духовне силе. У кући где се васпитање деце сматра као прва дужност, мати неће пожалити труда да своје дете, пре него што је пошло у школу, упућује у свему што је лепо, истинито и добро, а добар отац неће жалити да време изван свог свакидањег занимања употреби на рад са својом децом на свима предметима школским, те да допуни оно што је у њихову знању непотпуно или да иоправи што је погрешно.